Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ ИЛИРСКЕ КРАЉЕВИНЕ 165

Милоша Поповића и других. Валентин Водник у оди „Илирија оживљена“ кличе:

„Наполеон рече: Илиријо, устани! И она устајући пита: ко ме то зове на дан 7 О, добри витеже, зашто ме ти будишг Пружаш ми своју моћну руку пи издижеш горе! Шта ти могу дати, када су деца моја тако растурена ...%! Набрајају се славна дела некадашње Илирије, па се казује нада да ће и Нова Илирија бити још славнија. Ода се завршује строфом:

„Коринт је стајао на челу Грчке, а Илирија лежи на срцу Европе. Коринту су говорили да је око јелинизма, а Илирија ће бити прстен Европе!“

За свога намесника у новој краљевини Наполеон постави прослављенога у бојевима маршала Мармонта са седиштем, као престоницом, у Љубљани.

Историја је Илирске Краљевине кратка, ефемерна. Она се завршује с Наполеоновим неочекиваним падом, али се помен њен уноси чак и у истерију Шумадије од пре једног века.

ж ж

Као што је познато, девет година српскога војевања приказују девет година српскога држања уз Русвију. Али је утом периоду било и неколико изузетака, када су поједини српски мислиоци држали да ваља и преко традиције погледати даље. Познато је, како је Иван Југовић у једно доба резоновао: као што Руси имају рачуна да Срби буду у рату с Турцима, тако и Наполеон, који се спремаше против Руса па му требаху и Турци, има крупних разлога измирити Србе с Турцима; ту се може народна ствар свршити брзо и успешно, иначе »то је проблемо математическо, да Србија пасти мора.“ Зна се, даље, како се Сава Текелија у својој аутобиографији љути што Срби, имајући већ у својој средини кобнога Родофиникина, нису примили Францускога посланика.

Ипак Француско освојење нашега Приморја а нарочито основање Илирске Краљевине учинише да мисао о споразуму и са другима осем Руса добије реалније примене. Још нису, код неповољних прилика у којима се налази наша историјографија, објављени сви доку-