Godišnjica Nikole Čupića

166 ГОДИШЊИЦА

менти из којих се даје потпуно видети наша ондашња акција у том правцу. А баш тај део докумената за сада скрива једну помисао неких српских представника, и — једну жељу или боље сан првога вице-краља илирскога, који је у својим Мемоарима кидао листове, који би имали говорити о тим детаљима његова живота и рада.

Ко беше маршал Мармонт, у чијој се души једнога тренутка јави необична жеља: да буде независним краљем Јужних Словена а нарочито Срба 7

Огист Фредерик Виез де Мармонт, војвода од Дубровника, био је по Наполеонову уверењу најђенијалнији међу свима Француским војсковођама, онога, Наполеонова, доба. Рођен 1774, он је већ у'двадесет-првој години био Наполеонов ађутанат у војни по Италији. Наполеона је пратио и у Мисир, а у својој двадесетчетвртој години постао је ђенералом, да у славном боју код Моренга добије и чин дивизијског заповедника. После Пожунскога Мира отишао је у Далмацију, где је војевао и по уништењу Дубровника, па је као гувернер остао тамо до 1809. У великом боју код Ваграма суделовао је на необичан начин: са својом војском јавио се Наполеону онога сахата кад је сва нада, полагана у његову појаву, разбио је Аустријанце страховито, и зато је на самоме разбојишту произведен за маршала.

По том је постао Наполеоновим моћним намесником Илирске Краљевине.

Данас, после стотину година, интелигентни Словенци с пуно хвале изговарају име Мармонтово.

Илирија се тада збиља била почела нагло препорађати у сваком погледу. Мармонт је био велики организатор, државник и управник, као што је био ђенијалан војсковођ. Он је организовао „илирску војску“, која је Наполеона пратила и у Русију. Оделио је — у оно доба! — судску власт од политичке, настао је да се земља економски и просветно прене из мртвила, и у целој је краљевини отпочео био нови живот. Велики каваљер у најлешпем смислу, Мармонт је одредио пензије аустријским војним инвалидима и њиховим породицама, што је у тренутку разоружало сваку оправдану личну критику; настао је да се Француски офи-