Godišnjica Nikole Čupića

Ји Ељ

из илиРСКЕ КРАЉЕВИНЕ 167

цири и чиновници прилагоде духу и животу словенскога, света и да га васпитавају. Сам је имао као својину најлепше делове словенске земље, нарочито романтични Блед и топлу Горицу, што му је даровао Наполеон. Ту п у својој палати у Љубљани приређивао је сјајне забаве на којима је гостио одабрани део народнога племства. Њиховим се позивима за походе забава и састанака радо одазивао,а у Љубљани је створио „Парискп Двор“ и Наполеонов Врт“. Земљи и народу желео је добра а себи славе. Био је леп човек, срећан у односу према лепом полу. Живео је од своје жене одвојено; она га је ипак једном, у мају 1810, походила и била је дочекана као краљица. Љубљана се на Љубљанчици сијала од вештачкога осветљења.

У својим, доцније писаним, успоменама Мармонт мисли да је у Илирији оставио спомен пун части. Он се није варао.

Ж % ж

Маршал Мармонт није дуго владао Илирском Краљевином. Он је био врховни заповедник, а његов је генерални интендант био гроф Доши.

Међу њима не бејаше хармоније

Данас се може с поузданошћу казати да је маршал Мармонт гледао да код народпога племства и становништва задобије поверења и одапости више но што би, можда, једном намеснику и заступпику туђега суверенства требало. ГроФу Дошију то се учинило сумњиво. Долазак неке српске депутације из Шумадије као да је и нехотице отворио очи Дошију. Шта су Срби ту и тада

тражили, и да ли су дошли сами из својих побуда ИЛИ

на околишни позив и поруку намесникову 2 Ко је у тој депутацији био још осем вођа јој Рада Вучинића данас се још не зна. Али начин како је Мармонт примио те људе, мистериозност њихова доласка и повратка, немогућност да се ишта ближе сазна ни од Мармонта, ни од Вучинића, а нарочито неке спреме намесникове — као да ипак говораху доста речито о ономе што бива у дупи Мармонтовој.

Какав је. сан талентован и частољубив Француз

могао тада снивати у земљи у којој извире Сава, када