Godišnjica Nikole Čupića

из ИЛИРСКЕ КРАЉЕВИНЕ 169

сва: радио је много, сувише, па ипак је, ако би без своје кривице задоцнио са спремом овог или оног списа и беседе, место друге награде добијао погрде па и ударце. Напрежући се тако умом, Џелен је стекао огромно знање, и у исто је доба увидео да му је немогућно даље остати код Мирабоа, кога ненадно напусти и оде у војску.

У војсци се Пелен још мање могао осећати задовољним, па зато отпаше сабљу и пригрли књижевничко перо као једини извор за своје одржање: писао је романе и чланке за листове, па је, за хонорар, састављао различитим старешинама и ђенералима извештаје и меморандуме за њихове претпостављене. Тако се деси да Паполеон уочи један ванредно вешто састављени меморандум који је био њему упућен, па знајући да тако што никада не би био у стању написати онај који је тај састав потписао, позове тога старешину на разговор. Позвани је, после малога увијања,

морао казати шта је у ствари.

То доведе Пелена у везу с Наполеоном, који га од тога доба стане употребљавати за важне и поверљиве послове.

Више пута је цар нудио Пелена за посланика на страни али се он државне службе никада није хтео примати. Желео је бити слободан, да би, човек од врлина, могао пуштати на вољу и своме пороку. навици на неуредно живљење и на бахантско оргијање које је код њега периодично трајало по неколико недеља.

Такав је био поверљиви царев изасланик, који је једнога дана дошао у Љубљану, да, једва и запажен у друштву Француских официра и готово нп мало не мешајући се са народом, посматра како се око главе маршала и намесника спушта ореол краљевске круне. Своје опажаје Пелен је непосредно достављао Наполеону. Оно што је и како је радио, показује поново његов изредни ум

Када је нашао да Дошиеве релације нису лишене основаности, Пелен је предложио цару да се прво опозове Доши, како не би нико па ни Мармонт уочио оно што је по среди. Наполеон је то без речи послушао. Доши је био позван у Париз. Мармонт је, међу тим,