Godišnjica Nikole Čupića

178 ГОДИШЊИЦА

време живота Његошева површно оцртано (Год. УП стр. 375.), а у појединим детаљима — као што ће се даље видети — има и нетачности.

В. М. Медаковић, у својој књизи „П. П. НЂгошљ“ (4. Сад, 1882. год.) на много је места био веома опширан, а о годинама пред Његошеву смрт није много говорио. Помињући последње политичке послове Владичине, напомиње (стр. 173.), да у њима није било очекивана успеха, што „по несрећи у то вртеме бто ве владика оболо и баво се у НапулБђи“, и у главноме довршава своје излагање поменом о Владичину поласку из Италије. Године 1849. и 1850. готово нису ни додирнуте. П. А. Лавровђ („Петрђ П. Петровичђљ Н5гошљђ«, Москва, 1857, послуживши се многим Владичиним писмима, као и поменима у неким листовима, дао је врло исцрпну биографију и врло марљив преглед његова књижевног рада. Али ни овде није довољно изнесено доба од !849.—1851. године, већ је свеколики рад и живот Владичин, од умирења нереда у Аустрији и Угарској па до смрти његове, изнесен на непуној страни (в. 198. и 199. стр.) и нешто на завршетку (Вв. стр. 349. и 350.).

Најзад је о овим данима нешто више написао А. Гавриловић (Годишњица ХЛХ) у чланку „Ка биографији П. П. Његоша“, употребивши поглавито извештаје из Шумадинке и неке из Војвођанке. Међутим су ти извештаји често били из друге руке, а где-где и непотпуни. Уз то су остали многи непокупљени подаци из савремених листова, нарочито за 1849. и 1851. годину, и ако их је приличан број, и ако се тичу доживљаја Владичиних, који нису помињани у његовим досадашњим биографијама.

Прилозима, који се сада пружају читаоцима Годишњице, у неколико је попуњена ова празнина. Подаци, по којима је овај чланак израђен, узети су, већином, из савремених листова, у којима се, често, бележиле и ситније појединости из Владичина живота, нарочито у доба, када, · се о болесном песнику бринуло цело књижевно Српство. Највише је извештаја у Србским Новинама М. Поповића или у задранском листу Оззетраћоте Па талћо, одакле су их