Godišnjica Nikole Čupića

ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА ПЕТРА П ЊЕГОША 189

чувеним Петром Петровићем, обштељубљеним владиком и Господаром црногорским. Тако је. И он нам паде, дика рода нашега, јасна луч књижевности наше, нада и утјеха подложенога му народа. Он се отимаше од неумитне смрти, ал се не може отети. Лијечи се, ал' не може излијечити и живоваше у предјелима топлијега зрака, ал му ништа не поможе, већ ево у 36(9 години млађаног живота свога премјести се за вовјеки у љепше обитељи...“ У даљим се редовима назива, „сином Виргилијевим, који род свој у срцу носаше«“, помиње се његов наследник. „Зека звани“ и жели се Црној Гори пре свега мир.') Срб. Новинама тек у бр. од !. нов. (195. телеграфски се јавља из Задра, да је Његош 19. _ октобра у 9 часова ујутру умро. Помен је врло кратак: тек је — вели се — навршио 40 година, владајући Црном Гором као господар 21 годину, а као владика 18.

Последњи дани и часови овог великог човека, најлепше су и најошпирније описани опет код Љ. Ненадовића,) али како има интересних података и у ондашњим новинарским извештајима, неће бити излишно ако се која појединост и из њих наведе.

Владичина је смрт оглашена и у туђим листовима. Оззетр. Паџтаћо донео је убрзо неколико редака о последњим часовима Владичиним, помињући, да је брат његов, председник црногорског савета, послао дан раније по лекара из Котора, и овај пошао, али није затекао Петра П у животу. Помињући Горски Вијенац, вели се у помену, да је он сам довољан, уда му име обесмрти.«“ АПд. Хенитд |Аугзбург), јављајући Његошеву смрт, помињу, да је наименовао за наследника Данила, коме је тада било 923 године. Он је био пошао у Петроград, па у Бечу добио глас о стричевој смрти и одмах се вратио.) У бр. 185. Срб. Нов. (по Озз. Пат.) има која више о последњим тренуцима Владичиним. Кад је — вели се — осетио, да му се ближи крај, сазвао је око себе све главаре и рекао им, да је са-

1) Можда је у Џчели тих дана било још које вести, али у примерку београдске Нар. библиотеке нема бројева 11.—15.

9 0 Црногорцима 1, стр. 82. и даље.

8) Оззет. Пат, од 28. јавља, да је 27. стигао лађом из Трста и одмах наставио истом лађом пут за Котор. (В. о томе и Ј. Пчељу бр. 19.)