Godišnjica Nikole Čupića

о ма Уа тв У И ВН Ј" 5 со ут ка: „ "ли » "БА

192 ГОДИШЊИЦА У

„Кад цар чује да иде на њега велика христијанска сила или ма каква велика војска заповеди да се виче по варошима ко хоће да прими службу да ће му се дати. Тада . ... многи иду добровољно к цару и ту им се даје плата на четири дана златица а кад ступе у војску примају плату на месец. Цар их задржава у својој служби док их треба а после их исплати па их отпусти. Њихово оружје јесу: сабља, копље, бодаци, а неки имају и пушке пак и панцире.“

„Турски козаци зову се турским језиком Алкандије, као да рекнеш текући; а и јесу као бурне кише које пљуште из облака тако да из тих облака долазе велике поплаве и потоци излазе из својих корита и разливајусе и што год довати та вода све то узима и носи собом а к томе још и поквари тако да се на неким местима брзо неоправи; но такве нагле буре не трају дуго; тако и козаци или текући коњаници турски као кишне буре не баве се дуго, али докле допру све попале, опљачкају, потуку и упропасте тако да кроз много година тамо неће пропевати петао. Ти турски добровољци долазе из своје добре воље у коњанике а и на своју корист. А што год заробе и задобију у рату било мушког или женског пола осим дечака све то продају за новце; а и сам цар плати им за дечаке, као што је већ напред речено. Козаци ови имају међу собом своје капетане који се зову дандиалар. А осим тога свуда

су војводе од цара намештене по крајинама противу Христијана,“')

Тако су скупљали војнике козаке — и доцнији турски султани у таквим приликама а како је на Балканском Полуострву од свих других народа највише било Срба под султановом влашћу то су ту војску махом они у већини п сачињавали.

О оваквим војницима Србима, најамницима турским, у половини ХЛХ века хоћу да изнесем оно што сам од самих тих ислужених Орба, козака, турских војника дознао.

Ова сам испитивања вршио у Врању и у Лесковцу где још има у животу тих Срба ислужених козака —

') Мих, Константиновића Историја (летописи турски) стр. 148—151.