Godišnjica Nikole Čupića

80 УУ | Годишњица ;

ХРАНА

1. јело.

Најглавнија храна у Србији, у доба Кнеза Милоша, био је хлеб. Он је мешен понајвише од кукуруза, осим Мачве где се јео пшенични хлеб и сем имућнијег становништва по варошима.) У народу је био познат и хлеб од ражи, јечма, овса, хељде и проса, али се он јео врло ретко, понекад само у невољи.

По селима се од јела, у посне дане понајвише јео пасуљ

и лук, а у мрсне, зими — кисео купус и сланина, а лети — .

млеко, сир и јаја. Грашак и сочиво ретко су се јели. Кромпир је од скора био познат и мало се јео.2) О славама, свадбама, празницима и кад има гостију највећа је част у мрсне дане, лети - печено јагње, а зими — прасе, сем тога ћурка, гуска, кокош или пловка. Уз то је ишла још и цишвара и гибаница. У посне дане риба (то јест кад се једе, јер се ни она свагда уз пост не једе) и пасуљ зачињен зејтином. Отменим и драгим гостима указивала се част тиме, што им је допуштано или нуђено да сами својом руком изберу и убију живину, која им се допадне.) О Божићу се пекла печеница, обично читаво крме (прасе или назиме, а код газда, где има много чељади, и назимац од две године) а може бити и овца, код сиротиње и ћуран.“) Говеђе се месо слабо јело. По селима би се говече, кад онеспособи за рад, клало и месо би се изудило за пастрму. Клати телад сматрало се за грех) Свињско месо и сланина јели су се само преко зиме и то конзервирани. Ради масти, меса и сланине свака је кућа клала с јесени по једну или по неколико свиња.

7) Вук С. Караџић, Даница за 1827, стр. 103; Споменик ХУП. стр. 34.

2) Вук С. Караџић, Даница за 1827; „М. Гавриловић |, 426. С. Милутиновић, Историја Србије, Београд 1888. 384.

3) Кнеза Стојана из Зеока убио је Турчин у његовој кући гађајући тобож петла (Прота Матија Мемоари, 68); |Лазар Гајић из Субјела Нах. Ужичке био је у гостима код свога пријатеља Ивана. Иван му да пушку и понуди да убије кокош, но он место кокоши убије једну жену (Држ. Арх. К. К., Нар. Суд 10 јула 1826).

9 Вук С. Караџић, Срп. Рјечник под печеница.

5) Гласник Српског Географског Друштва Ш (1914), стр. 73.