Godišnjica Nikole Čupića

7.

ма Ур пне У УН ме аи „Ун ( рту с "У 4" 2 7 "> је а АЛИ ~ “ ' Т

82 Годишњица меша“.1) Тек у августу 1823 године дошао је први пекар из Земуна у Београд и пекао земичке, а већ у септембру почето је да се шаље „сваке недеље по двадесет земичака“ у Крагујевац кнезу Милошу.) У кујни кнеза Милоша кувала се и супаи друго какво јело са запада, али то су биле изузетне ствари за децу, болеснике и отмене госте, Исто су се тако трошиле и друге намирнице, које показују западну културу и западни јеловник, али ни то није било за њега. Он је остао веран гибаници, чорби, паприкашу, киселом купусу и ћебапул)

По варошима су Турци градили и продавали по дућанима или носили по улицама: алву, ратлокум и разне врсте шећера. !

2. Пиће.

Уз јело се најобичније пила мекана шљивовица. О гозбама се ова ракија још и грејала и зачињавала медом. Сем уз јело ракија се пила и иначе, и то у великој количини, те је пред-

Аре ла (те

стављала једно велико народно зло. Шљиваци су се били.

толико намножили да је ракија била врло јефтииа; обично није коштала више од 5 пара ока. При оваквој јефтиноћи пила се готово као вода. Због тога се не само није извозила из земље, већ се, кад шљиве не роде, увозила из Угарске.“) Осим шљивовице пекло се и нешто јабуковаче (ракија од јабука)и комадаре (ракија од хлеба).

И ако је свет био навикао на ракију, јер су је пила чак и деца на сиси, опет је пијанство било узело тако великих размера, да су не само Кнез Милош, већ и сви разумни људи, без обзира на то јесу ли се у другим гледиштима слагали или размимоилазили, сви били сагласни у томе да се нађе начина да се злоупотреба и претераност у пићу пресеку.)

У много мањој мери него ракија пило се вино, јер се винова лоза мало садила, а страно се вино мало увозило, и то само кад година омане. Због тога што га је мало било, вино је било скупо те се пило само о гозбама ито код бога-

1) Д. Давидовић, Дћла, књ. |, стр Х!.

2) Држ. Арх., К. К., Дел. Прот. 20 август и 10 септембар 1823, МЕ. 16485 кв 1788.

9 М. Гавриловић |, 704.

%) Споменик 17, стр. 34.

5) Кунаберт 486. Е. Тлпдептауег 3.