Godišnjica Nikole Čupića

Из Србије Кнеза Милоша 91 Милош је имао у Београду свога терзибашу, који му је правио одело и слао у Крагујевац.

Европско одело, као што је напред речено, готово нико није носио. За њега за дуго у Србији није било мајстора. Први шнајдери набављени су за војничко одело.) Изгледа да нису били особито вешти, те је 6 јуна 1827 године Гаврил Поповић из Пожаревца послао у Крагујевац „једнога шнајдера, који боље зна кројити мундире од Мишке, који је у Крагујевцу и тамо кроји и шије“.2) Чак 1837 године у Шапцу није било шнајдера.з)

Попови су се по селима носили као и остали. сељаци, само су на глави носили шубару или варошку капу од црнкасте чохе. Од осталога света највише су се разликовали брадом, а неки су се, особито док су млади, и бријали.“) По варошима су носили кадифену капу, за тим дугу црну аншерију, коју су препасивали појасом, а преко ње другу, исто тако дугачку хаљину која се спуштала од појаса у дугим 6орама — џубе. За време службе, кад су без капе, коса им је падала низ леђа у двема дугим плетеницама, иначе су је носили скупљену под капом.5)

Калуђери су носили строго калуђерско одело.)

Косу су људи, пре устанка и у доба Кнеза Милоша, другојаче носили но данас. Сељаци су имали оплетен дугачак перчин од своје косе.) Војводи Ломи је низ леђа „увек висила

К. К., јеврем Обреновић 1816); 21 фебр. 1821, Мо. 169 пише Кнез Милоп: Петру Цукићу у Београд „да начини троје шалваре: двоје за Савку, а једне за Перку, а при том за Дамњанову младу једно џубе, једну аншерију, срмали арч“ (Држ. Арх.. К. К., Дел. Прот. 1821); 28 марта 1824, Мо. 527 шаље Кнез Милош Јеврему Обреновићу у Ваљево „по Јови хазнадару један аншерилук, папуче и неколико шамија (Држ. Арх. К. К. Дел. Прот. 1824).

1) М. Петровић |, 685.

а) Др. Арх, К. К., Нах. Пожаревачка 1827. За овога Мишку, кога су обично звали Побра Мишка вели Сретсн Л. Поповић да је био први мушког одела шнајдер (не терзија) у Београду, а био је из прека, јер је носио капут и панталоне, које смо онда први пут видели“ (Сретен Л. П., Путовање по Новој Србији, 232).

3) Држ. Арх., Држ. Савет 26 апр. 1837, Мо. 849.

1) Вук С. Караџић, Даница за 1827, стр. 113.

5) Пирх 37.

6) Вук С. Караџић, Данпца за 1827, стр. 111.

ту Прота Матија Ненадовић, Мемоарпт, стр. 255; Сретен Л. П. 220; М. Ћ. Милићевић, Кнеж. Србија стр. 136, 170.