Godišnjica Nikole Čupića

___ Београд за време балканског и великог |јевропског рата 109

сиротиње, која се била сабила по горњим крајевима вароши, даље од Саве и Дунава, тако, да је горњи крај, на Савинцуи даље ка Чубури и Новом Селишту био пренасељен, а у доњима ретко кога и да је било код своје куће.!)

Па ипак је било пуно ствари од интереса и вредности да се забележе за историју Београда из тога страшнога времена и за њега и за цео српски народ.

Прво је занимљива сама објава рата и начин · како је она изведена у Београду прве ноћи и првих дана.

Атентат је као што се зна, извршен у Сарајеву на Видовдан 1914 гндине. У Бечу се одмах одлучило, да се та при-

_дика искористи, "те да се Србија као бајаги „казни“ за то; јер, вели, има доказа да је она крива за тај атентат. Па,и не тражећи те доказе, и не износећи их, Аустрија подноси прво познати улшиматумз) којим тражи, да се Србија одрече

1) Писац озих редова био је одређен ове зиме да са две даме у Дбрћолском Кварту купи прилоге за сиромашне браниоце Београда и том је приликом тек видео колико је Београд, нарочито Дунавски Крај, опустео. По читаве улице имали смо да обиђемо а да ни једног становника не нађемо ни у једној кући!

2) Ево тога јединственог акта у светској дипломацији од речи до речи:

„Краљевско-српски посланик на Бечком Двору дао је 18августа 1909 г. по налогу своје владе, царској и краљевској влади (у Бечу) ову изјаву:

„Србија признаје, да стањем створеним у Босни њена права нису тангирана и да ће се према томе прилагодити решењима која ће велике силе донети с погледом на чл. 25 Берлинског Конгреса. Повинујући се саветима великих сила Србија се обавезује, да ће обуставити политику протеста и одупирања, коју је водила од септембра пр. г. с обзиром на анексију, и даље се обавезује, да ће променити правац своје садашње политике према Аустро-Угарској и да ће у будуће с Аустро-Угарском живети у пријатељским суседним односима“.

Догађаји последњих година а нарочито болни догађај од 15 јуна, показали су, да у Србији постоји превратнички покрет, који има. за циљ: да од Аустро-Угтрске монархије одцепи неке делове њене територије. Тај покрет, који је постао пред очима српске владе, испољио се на тај начин, што је преко границе Српске Краљевине дошло до терора, до читавог реда атентата и убистава.

Далеко од тога да изврши обавезе од 18 августа 1909 г., краљевско-српска влада није учинила ништа да тај покрет угуши. Она толерира злочиначке слутње разних друштава и удружења, управљених против монархије, необуздан тон штампе, величање