Godišnjica Nikole Čupića

Годишњица — '

дрииинив особе парице : де при љиаа поииифењ

112

добро наоружана војска једне силне царевине, којој иза леђа стоји готова за помоћ још силнија и још спремнија Немачка, свршиће посао до подне. Колико је било охолости и самообмане у државника ове две царевине види се и по томе, што је Аустрија мислила да ће јој бити доста неколико дана па да сврши са Србијом, (а Виљем је рачунао, да ће цео рат с Јевропом свршити за три месеца) !...

Кад је овај јединствени акт предат српској влади многи министри па и сам председник министарства и министар спољних послова г. Пашић нису ни били у Београду. Ноту је примио министар финансија г. Пачу. Одмах се видело, да Аустрија хоће рат. И не зна се у кога је више запрепашћења изазвао овај акт: дали у чланова владе, или у простога света, који је једва чекао да дахне душом од толиког напрезања у два велика крвава рата.

Одмах је јављено не само министрима и Краљу да дођу, него и Русији и Француској и Енглеској. И сви су нам световали највећу уздржљивост и попуштање до крајњих граница. И српска влада спреми одговор, који је доиста ишао до крајњих граница у попуштању и примио готово све ове тачке, сем оне да царско-краљевски чиновници врше извиђаје по Србији, и тај је одговор г. Пашић однео у суботу 12 јула у 5 сати после подне и предао га аустро-угарском посланику барону Гизелу.

Господин посланик место да прими одговор па да га пошаље или однесе својој влади у Беч, он сам изјављује, да није задовољан њиме и да прекида дипломишске одношаје; и са целим својим особљем прешао је још исто вече у Земун. И у истом моменту Аустро-Угарска затвара границу према Србији и српске поданике који су се затекли на њеној територији не само спречава да пређу у Србију, него их задржава где је ко био; а за тим и интернира даље у Маџарску као „ратне“ заробљенике. Особито их је много било у Земуну, који су били по бањама, нарочито у приморју, па се на глас ултиматума вратили. Од ових неки су преко Румуније с муком стигли у Србију, а многи су одведени у Маџарску и тамо задржани по лагерима.

Освануо је Понедељак 14 јуни, Новине су донеле све ово, и све могуће гласове о нашем „спору“ с Аустро-Угарском. А српска влада издала је овај проглас: