Godišnjica Nikole Čupića

Због ове комитске авантуре питали смо се: шта ли ће _ | бити данас2... И страшљивице су већ погађале, да ћемо ми _

сви испаштати за то; да ће. АТИ осветити своју заставу !.. 5

И имали смо право. Око 10 већ поче канонада. Они су пуцали, а мало после и наши су почели да одговарају. Гранате су и наше и њихове прелетале преко нас, и само је зујало и пуцало, без престанка. један метак паде и распрште се на улици испод наше куће према прозору нашег сутерена, у који се бесмо склонили. Прозори прскоше у парампарче и парчад

од стакла прсну по целој соби; али срећом, никога не пов-.

реди озбиљно. Али више нико од нас није вирео на прозор...

Око :1 сати је почела канонада да попушта, а око подне је сесвим престала. Али се тамо негде уза Саву чула и после подне све до мрака веома жива топовска ватра. (Сутрадан смо чули да су то они покушавали да пређу на Забрежју.)

Данас је учињена грдна штеша у Београду. Прво изго-

рело је нешто велико у Д. Граду: касарна, магацин или радионица. Друго, изгорела је сва до темеља Столарска Радионица у дну Капетан-Мишине улице. Треће изгореле су две куће код Платнаре близу Стругаре Прометне Банке биће да је данас почела да гори и сама Стругара, која је после дуго горела и сва до темеља изгорела. Четврто погођене су многе куће по целом Београду. И пето тамо негде код Сењака разбијена је главна цев од водовода, те нисмо имали воде неколико дана, те није могло ништа да се гаси.

Канонада је трајала до мркла мрака. Сутрадан је јављено, да је данас на Београд пало преко пет стотина крарала (од којих је само хаубичних педесет).

„Услед тога је у грађанству узнемиреност велика: све.

оде, све побеже. Беже и они, који до сад нису ни помишљали на бегство, него су мислили јуначки да издрже све ово. А Јеврејска се мала просто расели. У њој остаде само по која кукуљава баба, да погине на своме прагу...

„Депеша“ јавља још, да је јуче летео један аероплан над,

Београдом и Раљом, и да је у Раљи на барутану бацио две бомбе, и доноси, да све новине јевропске бране Србију, само не Миљуковљева „Реч“, и да се Аустрија брани и „доказује своју невиност“....

“