Godišnjica Nikole Čupića

Београд за време балканског и великог јевропског рата 135

ноћни, артиљериски дуел, где су се и пушке чуле. Али није дуго трајало. По свој прилици, док се минери нису уклонили.

15 авг. петак. Био је леп дан, и прошао је на миру. Само после подне прозуја неколико граната преко нас. Иноћ прође на миру. Само су наши мало пуцали по свој прилици опет због минера.

16 авг. субота. После подне око 4 пуче прво наших неколико по свој прилици уз Дунав или низ Дунав у правцу Вишњице, извесно на мониторе. Онда и они припуцаше на Град и с Батајнице и с монитора и отвори се врло жива канонада, од које пострада и Град и варош ближе Града. Две гранате овом приликом ударише чак у кућу нашег посланства у Бечу г. Јове Јовановића у нашој близини (у Јовановој улици). Око 5 све престаде, и би све мирно до ујутру.

17 авг. недеља. Све мирно до 2. У 2 пуче нешто на Дунаву, да ли је топ или граната, не знамо. Улицама свет већ убрзава кораке. Али се више не чу ништа. Само пред вече неколико плотуна, лушчаних опет на Дунаву, и опет ништа више целе ноћи.

18 авг. понедељак. Мирно до мрака. А увече, таман полегасмо, а проломи се тресак нашега градлије и ми сви поустајасмо. Истрчаше и из сутерена, мислећи да су то аустриске гранате. И за дуго нисмо могли да погодимо шта гађају и на коју се страну пуца. Неки мисле, да ће наши да праве прелаз па маскирају. Тако остасмо у нагађању и слушању до 3 ноћу. Онда зађе месец, ова блиска пуцњава престаде и ми одосмо да спавамо.

19 авг. уторак. Ми данас нисмо могли да сазнамо ко је ноћас пуцао и зашто Неки веле, они су гађали наш рефлектор на Карабурми. А данас дан прође цео па и ноћ без икакве пуцњаве.

20 авг. среда. Цео дан па и цела ноћ без пуцњаве.

21 авг. чешвртшак. Чим устадосмо, питасмо се: је ли ко што чуо ноћас. Многи чули, многи нису. Госпа Славка осетила чак и земљотрес и вели трајао „десетак минута“.... Излазио сам неколико пута, али ништа ново нисам ни видео ни чуо. После ручка дозуја неколико граната и падоше тамо негде испод града и св. савског Дома. Гранате као да су долазиле из преко Дунава, од Овче и Борче, и биће да су гађали комору нашу, која је из Доњег Града износила зоб и брашно