Godišnjica Nikole Čupića

Београд за време балканског и великог јевропског рата 143

се не бојимо ни шрапнела ни митраљеза, него прелаза њихова. Услед помицаја нашега наши су напустили одбранбене _ положаје око Београда па и ове на дунавској страни, и, ко зна, да ли и има какве год одбране2 Да нас не преваре2 Да није све отишло на Крупањ2... Срећом, ускоро почеше и наши топови да пуцају, те их отераше, а нас охрабрише, те опет полегасмо.

Ето како почесмо и нов месец, септембар и нову недељу !...

2. сешш. уторак. И |утрос нас од 8 до 8: поздравише с монитора и гранатама и шрапнелима. Али су гранате прелетале преко нас и падале горе по вароши од Калемегдана до Двора, а шрапнели су се распрскавали високо повише кварта и св. савског Дома. Наши нису одговарали. Али мало па престадоше сами. Међу тим нас је највише интересовало, како стоји ствар на Крупњу 2 И о томе сазнадосмо ово: да у главноме стоји добро, али да још није свршена. Даље, да је у Земуну још наша војска (2) и да се аустриска није ни враћала.

И после подне од 4 до пет опет бомбардовање с њихових монитора. А у 5 поче и наш с Града и одјури их.

Умирисмо се опет, кад видосмо, да има ко да нас брани и причањем о Крупњу, и спавасмо у својим постељама мирно.

3. сетт. среда. Синоћ Божа не долази, а јутрос рано дечиао, да се похвали како је случајно остао жив. Он је синоћ био код тетке на Савинцу, па се задржао мало више те остао и да ноћи код њих. Кад је јутрос дошао, он затекао кућу (у . Јевремовој ул.) у рушевинама. Једна му граната ударила баш у кревет; и да је био ту, остао би на месту мртав !... И онда нам исприча, како ствар стоји на Крупњу, како се наши сад враћају и у Срем, и иза Земуна и продужују на тој страни... Како се на Град доводе неки нови топови, који бију далеко, па се не даду мониторима ни помолити иза брда озго од Сланкамена : |утрос су почели. Ето, и то сад они пуцају! И доиста, још су пуцали, а већ је подне. Јер им се један монитор био прокрао чак до Земуна, те нам посла оно неколико поздрава. 4 сепш. четвршак. Ноћашња ноћ прође на миру. Само нас, око 4 сата ујутру, поздрави онај монитор, што се био завукао у рукавац иза врбака и ту остао за неко време. А ноћас се извукао и побегао пуцајући успут. А наш је после пуцао у малим размацима све до подне.