Godišnjica Nikole Čupića

ту Дубочке русаље | 235

Али зато баш стоје у тешњој вези са старом трачанском религијом и обредима који су се нарочито одликовали својим оргијазмом. На овако нас мишљење прво наводе досад поменута факта из овог дубочког обичаја и трачко егворцистичког обреда, па онда досадања опажања наших познатих етнографа као Милићевића и Др. Т. Р. Ђорђевића, и најзад сама историја праседелаца ових крајева у којима се до данас сачувао тако занимљив религиозни обред. |

По Милићевићу међу Румунима у Крајини и у опште у тимочкој долини веома се често јављају неки људи као пророци и врачари |Кн. Срб. 1885], износећи као најсјајнији пример шаманства Милчју Крајинца. Краус, по Милићевићу говори такође о истом Милији и том приликом наводи једну народну песму о Каићу Радовану [|Рег Уога-зсћја! ђе! деп зна Зјауеп, Агећ. +. Кеполопзу155. Впа. |, стр. 275—294]. Даље у Г. Ђорђевића, налазимо : Румуни имају некакву особиту душевну диспозицију за бесвесност. Као пример наводи Анку, жену Мите Мартиновића из Валакоња, која у очи великих празника пада у занос и бунило и тиме као бајаги предсказује невољноме свету оно за што буде питана.“ Њу питају не само за савету болести већ и за украдене ствари [Кроз наше Румуне, 52]. Слично налазимо и у белешкама Г. Суботића о једној жени из Волује |Три предав. 80]:). Г. Ђорђевић наставља: „Сем овога наши Румуни често пута пате од некакве врсте лудила које траје кратко време па прође. Кад оно спопадне, болесник просто побесни, насрче, улара где кога стигне и чини чуда од узнемирености. Ја знам доста таквих примера од пре 30 година из Брестовца и Бора, о којима ми је често причала моја мати. У случајевима таквог лудила болеснике везују и зову свештенике те им читају молитве. |Кроз наше Румуне стр. 82—83)].

Стари су Траћани били не само у братској вези са Фри"жанима, који су из Тракије прешли у Малу Азију, већ су са њима били и у доста јаким саобраћајним везама још у прастара времена. Отуда у оба ова народа налазимо веру, обреде и обичаје који су обележени нарочитом хучношћу, заносном свирком, бесном игром и уопште оргијазмом. Све ове одлике

1 О оваквим пророцима, бајалицама и егзорцистима говори ТатБбоппо, Пе апбаџогит даетотзто, Кећатопзрезећсћи!. Уегз ипа Уогагћ. Впа УШ. нен 3. Спеззен, 1909. стр. 90.-—71.