Godišnjica Nikole Čupića

»Р 1 ље мн +

18 Годишњица у

још 1187. године, дајући надбискупу дубровачком Трибуну надбискупски плашт и потврђујући му права цркве, папа Климент Ш наводи као њему подложну дијецезу „државу Србије, која је Босна“) Али мало иза тога, из својих политичких намера, Бела Ш, мађарски краљ, протури на надбискупску столицу у Спљету свог човека и Мађара, Петра, и по свој прилици утицаше на римску курију, даму при одређивању опсега надбискупије 1192, дода и „босанску епископију“,2) која је дотле била под јурисдикцијом дубровачког надбискупа. Него има један факат, који треба посебно да се рашчисти. 4. маја 1195. имало се у Дубровнику судити између дубровачког надбискупа Бернарда и његова свећенства ради распре, која је настала с тога, што се имало да реши ко ће да иде по оне епископе, који треба да посвете с дубровачким надбискупом новог изабраног босанског бискупа, адш ад сопзестапаит уепегн. Значи ли то, да је пренебрегнута папина одредба од пре три године2 То, истина, не би било немогуће имајући пример у Миросављеву понашању мало пре тога, али је врло значајно, зашто против тог акта не устаје спљетски надбискуп. Он од папе добива касније једну мисију за Босну као компетентан сусед и искусан човек (је Тајег агсћерзсоре аш (ат мтстнаје Тосогшт диат гегит ехрепепна),3) да испита стање јеретика, али се у писму не истиче, да је њему дужност, да испита стање своје дијецезе. Кулин се обраћа папи не само преко Бернарда, него и преко дубровачког подђакона Марина у исто време. И што је још занимљивије: Бернард се не помиње као извршилац папине мисије, него поверени посао обавља сам папин легат Иван де Каземарис, а присутан је ипак дубровачки архиђакон Марин. Значи ли то, да подела није била потпуно проведена и да је стара традиција веза са Дубровником била још увек толико јака, да се није дала лако претргнути 2 И то још у време, кад дубровачки надбискуп не води нимало обзира о својој дијецези и за четири године не долази у њу, занемаривши је толико, да то чак и папа осуђује и дозвољава дубровачком каптолу, да бирају другог надби-

1 Ри. 2ђбог. П, стр. 206—8; стр. 226.

2 пла., стр. 252. Ср. о том Ст. Станојевић, Борба за самосталност католичке цркве у немањићској држави. Београд 1912., стр. 69.

3) рт. Хбог. Ш, стр. 15.