Godišnjica Nikole Čupića
43
басне и гаталице, које се већ и данас за историју продају и држе“ (Преп. ТУ, 82). — У другом писму (30 апр. исте год.) вели да ју је одавно почео писати (Преп. И, 545).
Ово Вуково тврђење врло је вероватно, јер први изгубљени његов рад, који га је и довео у везу с Копитарем управо је историски, о пропасти .Србије 1513 г.
То прикупљање грађе за Историју његова времена продужио је целога живота, јер у претпоследњој својој књизи
· (Прав. Совјет) вели да је рад за живота издати „Грађу за
Српску историју нашега времена, од почетка 180+ па до Светоандрејске скупштине 1858 године (ово би било у двије књиге
од прилике по 15 табака)“ (Истор. и Ет. Сп. |, 59), али није "доспео да то доврши, већ је издавао у одломцима.
__Да ли је заиста што бележио док је био у Србији, не може се с поузданошћу утврдити, али да је по преласку у Аустрију то почео, несумњиво је. Може бити да су оне песме о везиревој бурунтији 1804 и о узимању Ужица 1806 г. Ненадовићеви одговори на Вукова питања о првом устанку (Преп. |, 360, 365). „Али свакојако о томе је скупљао грађу враћајући се из Русије 1819 г. у Хотину од српских емиграната, и зато се ту тако дуго и задржавао.
Прешавши 1820 године у Србију, продужио је то скупљање, нарочито о другом устанку и о стању Србије под кнезом Милошем. Вративши се у Беч, средио је за штампу један део те историје, о Милошу Обреновићу, и предао рукописе на цензуру, али није добио допуст да се штампа. Зато је и молио кнеза Милоша (22 нов. 1521) да му одреди 2—3 хиљаде гроша годишње на име издржавања, па би одмах отишао у Немачку да је наштампа (Преп. П, 274, 541, 542).
То је знао Марко Ђорђевић, консул београдски, кога је кнез Милош послао у Беч да преко тамошњег руског посланства ступи поново у везу с Русијом, што је првобитно био наменио Вуку. Он је био рођак Михаила Германа, родом Бугарина, који је био агенат Милошев у Петрограду, и из Беча га је о томе известио. Герман му наложи, да се свим силама постара да се то дело не наштампа, јер би се тим открио цео његов рад, и седмогодишњи његов труд пропао би, и то би донело велику несрећу и народу и кнезу. Препоручује му да то ради тајно од Вука, јер он није „ревнителљ и благожелателљ рода сербскога, но спомошникђ Немцовђ, а