Godišnjica Nikole Čupića

ИК еј

Па

Судбина Вукове књиге „Милош Обреновић“ 53

цило, и оно ми од дана до дана срце моја гризе, особито кад помислим, да ће моја несрећна жена са троје нејаке ђеце морати просити, да се рани послије смрти моје (Бог зна оћете ли ми вјеровати, да ми ово пишући сузе из очију по артији падају)“ — (На концепту се виде заиста трагови капи од суза, што најбоље карактерише у каквом се нервозном стању налазио). — На завршетку нуди му се и за какав други посао ту, или где било, ако је потребан, и да би то сматрао за срећу, и трудио се да се покаже достојан поверења. „Опет вас морам за одговор Гриму молити! Немојте га заборавити тако вам чести и славе ваше и народа нашега“. (Преп. 1'269—575).

Вуку је доцније јављено да би га, да је дошао, кнез Милош лепо примио, и да је био спремио 1000 ф. сребра да му да, али његов недолазак, а можда и тражење пензије учинили су да не само то није добио, него ни одговора на своје писмо. Тако се опљачкан и празних шака врати у Беч, а пљачкаш Герман, јамачно с набијеним џеповима, у Петроград, носећи собом за Неслрода Милошев извештај о Скулштини 27. маја, Милошеву беседу и Скупштинску адресу, и своје ново пуномоћије да и даље заступа народне интересе код министарства у Петрограду или код руског посланства у Цариграду (Гавриловић. Кн. Милош |, 174).

Дошавши у Беч он поведе праву парницу против Германа за накнаду штете и код руског Министарства спољних послова и код кнеза Милоша.

М

Тужба противу Кермана руском министарству спољних послова и Керманов одговор; тражење од кнеза Милоша сведоџбе против Германова изговарања, или накнаду штете.

Вративши се са свога пута по Славонији из Земуна у Беч, Вук подигне праву парницу против Германа за накнаду штете.

Петнаестог августа 1825 преда акт руском посланику у Бечу, у коме прво себе представља као литерарног радника, и да је поред осталих послова највише труда посветио писању историје српске новијега времена. Један део те историје, о последњим догађајима, намеравао је издати 1823 г. у Лајпцигу, и нашао је био издавача, који би му за немачко издање наштампао 2000 примерака на српском. Али како је цела новија српска историја тесно везана с политиком Русије, то је он