Godišnjica Nikole Čupića

Судбина Вукове књиге „Милош Обреновић“ 65

задржати; а рукописе гледајте да изиђу на свијет (само да не пропадну)“. — Да ово није била никаква шала или афектација, него озбиљан страх, види се по томе што је истог дана и у истом смислу писао и жени: „Ако ја мораднем умрети, ти ћеш морати молити за моју пензију; Копитар и руски свештеник у томе ће те поучити“. На другој страни истог писма исписао је распоред од 600 Забавника за 1827. годину што је уредио да се пошље Миловуку у Пешту, и 100 ком. С. Илићу у Г. Карловце и Д. Владисављевићу у Трст ради разашиљања, означивши тачно који су плаћени, који нису, а који су за продају, и препоручују јој да то писмо због тога сачува.

Из Србије је писао два кратка писма Копитару и жени. Прво из Пожаревца (28 јан.), а друго из Крагујевца (21 фебр.). Копитару јавља да је здраво и добро, а жени да је врло лепо примљен. У другом писму јавио је жени да јој је из Пожаревца послао 200 р. ср. Међутим писмо из Пожаревца није примио ни Копитар ни жена му (до 15 марта)! што их је обоје бацило јако у бригу. (Преп. !, 293-295; писма жени).

· Овом приликом решен је и спор о Историји. Код кнеза Милоша састали су се и Герман и Вук. Герман је отворено признао да је украо Вуков рукопис у колегији министарства иностраних послова. Кнез Милош му је рекао да је он на своју срамоту учннио Вуку неправду, и да је Вук имао право гонити га и грдити, а Вуку је за претрпљену штету поклонио 1000 ф. ср. (5000 гроша), колико је преко Давидовића и тражио. (Преп. Ш, 449). Трећег марта Вук је примио новце (Петровић, · финансије Ш. 184). Истог дана наређено је управнику Милошева двора у Београду, да Вуку, који иде од кнеза „преда оно портре Господарево у конаку наодећи се“ (Гавриловић, кн. Милош и Вук, 27).

Одмах за тим Вук се кренуо из Крагујевца пут Београда. Деветнаестог марта изишао је из Земунског контумаца, и 24. пошао из Земуна преко Н. Сада пут Беча (писмо жени), где је стигао лицем на Ускрс (3 априла. — Преп. У, 246),

Љуб. Стојановић