Godišnjica Nikole Čupića

68 Годишњица

гача за госта и колач о слави“) Вароши поред Дунава доносиле су пшеницу и пшенично брашно из Баната, у унутрашњости земље тешко их се где и могло наћи. Тек пред крај владе Кнеза Милоша почела је да се сеје и пшеница у јачој мери, и то најпре у Шабачком и Јагодинском Окружију и да се уводи пшенични хлеб. јечма се сејало врло мало, само колико је потребно за коње; али га се понекад, истина у мањим количинама, увозило и из Баната. Ражи се сејало врло мало.2) Некадашња култура пиринча само је гдешто животарила.з) Енглески консул Хаџес вели да се у Србији 1837 године пиринач није обделавао, већ да се увозио из Румелије и продавао по 150 гроша 100 ока.')

Од поврћа сејало се само толико колико је било потребно за домаћу потребу. Највише је сејан пасуљ, за тим купус. Од осталога поврћа сејано је много мање. Кромпир је почео да се сеје тек од 1821 г.)

Од воћа је највише сађена шљива, од које су по селима око кућа биле читаве шуме. Шљива се употребљавала искључиво за пециво ракије, која се врло много трошила ;5) за сушење и за другу прераду употребљавана је врло мало. И ако је по читавој Србији, осим равне и баровите Мачве, могло да успева грожђе и да даје доброга вина, и ако су многи парлози, и стари и нови, сведочили да се у Србији некада око винограда доста радило, ипак је у доба Кнеза Милоша винова лоза сађена само по мало, за домаћу потребу. Према тадашњим потребама у потрошњи вина и то мгло било је довољно. Бела смедеревска и црна крајинска и јагодинска вина била су и тада на особитом гласу.)

Дувана је сејано мало, тако да је једва подмиривао сеоску потребу. У Београду и у местима у којима је било турских гарнизона трошио се турски дуван. Производња бурмута у Алексинцу била је мала, јер су га Срби слабо употребљавали.3)

1) Сретен Л. П,, 207.

2) Вук С. Караџић, Даница 1827, 103; Споменик ХУП, 34.

3) Сретен Л. П, 337.

%) Споменик 17, 34.

») М. Гавриловић, Милош Обреновић |, 426; Наставник 1913, 333.

5) О-г Е. Глпдептауег, Зегђлеп, деззеп Епбискешпа ипа РВогзећгн

пп Запиавуезеп, Тетезуаг 1876, 3; Куниберт, Српски устанак 486; Споменик ХУП, 34.

7) Споменик ХУП, 34; Вук С. Караџић, Даница за 1827, 104. 5) ла. 34—35.