Godišnjica Nikole Čupića

70 Годишњица економил) Но од свега тога мало је било економске користи, и за све време владе Кнеза Милоша остало се на томе да шуме дају само жир, шишарку и дрво за домаћу потребу. (Само се нешто дрва у фатовима извозило у Аустрију.) Рударство у Србији, може. се рећи, није ни постојало. Средњевековно српско рударство Турци су били потпуно уништили. Исто су тако уништили и оно што је на рударству. Србије урађено за време аустријске окупације (1718—1739).3) Под Карађорђем је само у Руднику било нешто отпочело да се ради. Ни под Кнезом Милошом није учињено готово ништа. један посетилац Србије из 1829 године вели да Србија има много руда, али неће да их вади, бојећи се турске жеђи за новцем.4) Странци који су тада посећивали Србију помињу и руде у њој. Гроф Боа-ле-Конт однео је 1834 година из Србије у Француску знатну збирку руда.) Тек 1835 године позвао је Кнез Милош саксонског директора рудокопа Барона Жигмунда Августа Волфранга Хердера да испита рудно благо Србије, и' он је од краја августа до половине новембра те године констатовао обилатост руда, минералних вода и старих, већ давно напуштених, мајдана. Само је на неколико места констатовао незнатан, примитиван рад на рударству наших сељака. Из Пека, Тимока и Безданице испирали су сељаци у доколици, „мимогред, покрај других својех, домаћих, послова“ злато и продавали „обично Чивутима у Видин“ и добијали „за онолико злата колико један дукат важи 30—32, каткад и 37 гроша“. Сем тога су у Подрињу сељаци вадили оловну руду и продавали олово по врло незнатну цену у Крупњу, Ваљеву и Београду.5) Најзад, гдешто су сељаци поред Дунава копали угаљ и горели, али нису „имали ни појма о њего зој вредности“.7)

ђ) Зборник Закона и Уредаба 30, 196. Види још и Зборник Закена и Уредаба 30, 92; 1, 101.

2) М. Петровић, 1, 205; Споменик 17, 36.

8) Драг. М. Павловић, Аустријска владавина у Србији, Београд 1901, стр. 109 и даље.

+) Споменик 17, 29.

5) Ба дет 38.

5) Барона Ж. А. В. Хердера Рударскми путљ по Сербли 1835. Бееград 1845, стр. 5, 21, 23, 40, 41.

т Споменик ХУП, 38.