Godišnjica Nikole Čupića

76 Годишњица

Јечам је увожен такође из Баната, пиринач из Румелије, вино, кад у Србији година омане — из Угарске и Срема, зејшин — из Арбаније и Румелије, а нешто мало и из Трста, бољи дуван — из Турске, мала количина бољега бурмуша — из Пеште, а лошијега — из Арбаније.:) С пролећа, чим би се отворила пловидба, био је Лиман под Београдом пун босанских лађа, на којими су доношене „Уном и Савом пресне јабуке, крушке (тутуље), суве шљиве, пекмез у дугачким фучијама, мед и брезове метле.“ Све су ове ствари биле са спахилука 60санских бегови и спахија и продаване су ђутуре, јер су бегови и спахије продавање на крчму сматрали за испод свог достојанства.2) Прстење, гривне, шешрашке и друге металне наките за сеоске потребе доносили су кујунџије из Старе Србије, нарочито из јањева и Приштине, и продавали по вашарима и по селима.3) Неки су кујунџије и отварали дућане у Србији и у њима радили своје занате.“) Кујунџије су доносили и метална звона за стоку. Из јужних српских крајева под Турцима, из околине Ниша и Лесковца, доношена је у Србију Конопља и израђевине од ње: улари и ужеша. Отуда су доношене и вреће, зобнице и покровци од козине и воденично камење, познато под именом „косовско“, које је било на особитом гласу и које је великим делом преношено у Аустрију.) У Србију су долазили и трговци из Румелије. Они су доносили различите еспапе и продавали их по вашарима и иначе по варошима.6) Из Румелије је довожен и арпаџшикл) Најзад, 1830 године се помиње некакав Павел Герасимовић „росијски по-

1) Споменик 17, стр. 34—35.

2) Сретен Л. П. 69—70.

3) Држ. Арх, К. К., Дел. Прот. 8 март 182", Мо 277. 23 март 1821, Мо. 301; 4 фебр. 1824, Мо. 191.

4) 14 марта 1822, Мо 470: „Дано дозволеније кујунџијама из Јањева, Латинима: Петру Љајчетовићу и сину његоввм Ивану, Андреји Ђурићу, Марјану Голомешчићу да могу отворити у јасики Нахије Јагодинске дућан, и у овом радитм свој занат кујунџијски и еспап продавати, по обичају, свакому, пошто се с ким погоде“. (Држ. Арх., К. К., Дел Прот: 1822). 24 новембра 1833 године умро је у Д. Милановцу Димча кујунџија „родом из Крушевца, близу Битоља“, који се пре три године био настанио Д. Милановцу (Држ. Арх, К. К,, Нах. Пожаревачка, 3 децембар, 1833, Мо 210).

5) Сретен Л. П. 442—443.

6) М. Петровић |, 214.

т) Наставник 1913, 352.