Godišnjica Nikole Čupića

4

Г одишњиц

из одбране пређе у напад и да непријатеља победи, донела је сада, на основу зреле процене свих утицајних чињеница, одлуку: да задржи даље непријатаљско надирање, да стабилизује стање код наше војске и да изврши попуну и снабдевање, т. ј. да учини потребне припреме за намеравану офанзивну битку. За овај циљ повучена су и наша обадва крила ближе армијама ка центру, и то Ужичка Војска на линију: Кита (река Чемерница) Каблар и Овчар—Марковица —Рогача; аОдбрана Београда на линију: Варовница —Кошутица—Космај Сибница. После овога очекивао се само долазак артилериске муниције из Француске, па да се одмах пређе у офанзиву. Распоред наше војске (Ordre de bataille) на дан 19 новембра (у очи офанзиве) био је у главноме овакав: А) Ужичка Војска. Командант ђенерал В. Арачић, Шумадиска дивизија II поз., Ужичка Бригада, Лимски Одред. Била је на линији: Чемерница река—Кита—Вјетрина—Каблар—Овчар —Марковица —Рогача, а cheval Западне Мораве. Б) / Армија. Командант ђенерал Ж. Мишић, Дринска дивизија 1 поз., Дунавска дивизија I поз., Моравска дивизија II поз., Дунавска дивизија II поз. Била је северо-западно од Гор. Милановца на линији : Накучани —Таково —Дреновачко Осоје—Срезојевци. В) /// Армија. Командант ђенерал П. Јуришић-Штурм, Дринска дивизија II поз., Комбинована дивизија I поз., Ти-