Godišnjica Nikole Čupića

Битка на Колубари

7

Моменат за прелаз у офанзиву срећно је уочен и маневар изведен вешто и са највећом брзином и енергијом. Трупе не навикнуте у досадањим нашим победним ратовима на одступање; убеђене дајеједномесечно повлачење зависило од чињеница, које нису биле у власти њиховој и њихових старешина (оскудица муниције и материјалне спреме у опште), у које се имало пуно поуздања, прихватиле су идеју Врховне Команде за наступање с вером и надом у победу, да је одступању дошао крај и да је наступио тренутак, када се требало кренути напред. Настао је психички иреокрет код масе у повољном смислу по нас, који је командовање требало одмах искористити, и оно је то учинило у пуној мери. Извођење (ток) офанзивне битке. Ево у кратко догађаја, како су се они развијали и одиграли од 20 невембра па до 2 децембра закључно. 20 новембар. Према ситуацији на целокупном нашем фронгу, тежина предузете офанзиве била је овога дана на фронту I Армије и десног крила Ужичке Војске. На северном фронту у ово време тек су се почеле појављивати непријатељске коњичке патроле, које су, ппешавши на десну обалу реке Раље, запажене у кретању са линије: Слатина Стојник Бабе —Сопот. На левом крилу Одбране Београда било је само слабије ангажовање. Положај I Армије био је досадањим операцијама отежан. На стварни успех од офанзиве није се могло рачунати све дотле, докле ова ар-