Godišnjica Srpskog narodnog invalidskog fonda Sveti Đorđe u Beogradu. Knj. 8

РЕЧ Г. ФРАЊА ЈЕЖНА АДВОКАТА одржан на годишњем збору Српског Народног Инвалидског Фонда СВЕТИ ЂОРЂЕ на дан 6. маја 1927. год.

(Стенограм)

Ваша (Светост, уважене госпође и господо,

Ја сам се врло радо одазвао позиву да пред овим скупом кажем неколико речи о нашим инвалидима. У колико ми је тај позив мио, у толико, верујте, да ми је и тешко говорити о стању наших инвалида у нашој земљи. Било би других, позванијих од мене, који би могли да нам изнесу праву и истиниту слику о стању у коме се налазе наше ратне жртве; али ја ћу само у неколико речи да прикажем њихово стање.

Данас, после 8 година, од светскога рата, ми заправо не знамо њихово бројно стање. Друго, господо, ми заправо не знамо ни шта им треба, нити шта за њих треба нарочито да учинимо. Ми имамо закон који је у својим намерама био добар, али и у оном у чему је био добар, не изводи се, или се изводи полако, тако, да од онога доброга врло мало остаје. У самом закону има празнина, па и оно што је држава узела на себе да даје, даје по неки пут неправедно и непрактично.