Gvožđe
== „lj ==
Осим поменутих метода употребљава се у неким топионицама у Америци двојна т. зв. дуплекс метода, комбинација Бесемерове и Сименс — Мартинове методе. У Бесемеровом конвертеру изврши се само сагоревање силицијума, а у регенераторској лећи остало.
Осим регенераторског гаса могу се за топљење и пречишњавање гвожђа у Мартиновој пећи да употребе и коксани гасови, сами или помешани са регенераторским, или са гасом из зисоке пећи.
За једну Мартинову пећ потребно је неколико пећи за производњу генераторског гаса и оне се махом налазе у једном одеђењу у близини Мартинове пећи. Генераторски гас састоји се од прилике из: 25—30% угњеноксида, 6—12% водсника, 2—5% угљене киселине, 1—3 % метана.
ПРОИЗВОДЊА СПЕЦИЈАЛН. И ПЛЕМЕНИТИХ ЧЕЛИКА.
Напоменули смо раније, да не може да се повуче тачна граница између гвожђа и челика, како се у пракси назива тврдо гвожђе. Челик у теоријском погледу не издваја се од гвожђа као засебан појам, те се и не говори о индустрији гвожђа и челика, већ само о индустрији гвожђа.
Челик (надо, оцал) је тврдо ковно гвожђе, чија мања или већа тврдоћа долази од мање или веће количине угљеника у њему. Количина угљеника у челику варира између оне мале количине коју има обично меко ковно гвожђе и оне велике, коју има сирово гвожђе, т. ј. угљеника у челику има више него код обичног ковног гвожђа, а мање него код сировог. Према томе да би имало својство тврдог гвожђа односно челика, гвожђе треба да има угљеника од прилике од 0'—17.
Осим угљеника, напоменули смо, на тврдоћу челика утичу и други елементи, који се са њим легирају: силицијум, манган, хром, никал, волфрам, ванадин и др.
0 производњи обичног челика говорили смо. Он се израђује при свима поменутим методама за добијање ковног гвожђа дило да се процес пречишћавања обустави, да би потребна количина угљеника у гвожђу остала, било да се изврши угљенисање, т. j. додавање растопљеном пречишћеном гвожђу угљеника у виду угљеног праха или из феросилицијума, феромангана, огледаластог гвожђа и др. — Додавањем никла, хрома и др. већ поменутих