Gvožđe

== 768 =

лако растурала и губила, цеви су омотане материјом, која је слаб топлоноша. Цеви се наслањају на носаче, који стоје у висини венца, на коме почивају груди. Одавде се вахдух раздељује у дуваљке; којих код новијих пећи може према величини збирнице, бити 6—15, па и свих 18, док код старих са отвореним грудима ретко више од 4. Не поређане у једној линији, дуваљке улазе у пећ са свих страна, одмах изнад отвора за згуру, управо у зону топљења. Лежишта у зиду, у којима су усађени сами сискови дуваљака, 'направљени су од бакра или од фосфорне бронзеи дугачки су до 5 метра. Да би се лежишта, па и саме дуваљке, сачувала од топљење, она су израђена са шупљим зидовима, кроз које струји хладна вода, улазећи с доње стране, а излазећи с горње. Дуваљке могу да леже и у судовима, у којима се на једном крају уноси хладна вода. која на другом излази угрејана. У овом

ii O 8 | у

| случају хладна вода се 2“ може да унесе и до са-

ме унутрашње површине зида, те у том случају сисак дуваљке може да уђе у пећ за читавих 7, метра. На овај начин хлађење је интезивније и потлу! није, судови дуже тра-

У ју, а и по саме зидове

Lj збирнице је много боље.

А а Дуваљке су обич-

но широке 50—120м м,

Сл. 9. Дуваљка за ваздух а њихова лежишта. старије г типа 00—200. MIM.

Код слова У налази се Ha дуваљци рупа, затворена лискуном, кроз коју се види, шта се пред сиском у пећи дешава.

Дуваљка је направљена од челичног лива или ковно: гвожђа и по могућтеву обложена је изнутра шамотом или нечим другим, што спречава њено брзо загревање и разоравање,. За случај нужде пећи су снабдевене и резервним дуваљкама, које се налазе ниже од првих. Лежишта за дуваљке праве се од фосфорне бронзе тамо, где се топи руда средњег квалитета али тамо, где се ради са.