Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Gimel. Bruje velika zvona u srcu mome. Ali zloslutno bruje kao kobna pričanja ponoćnih tišina. I progone me snovi i vizije taianstava. Čujem haoničku viku svih, Golgota. Oko svakoga spasitelia eno se kače i s desna i s leva razbojnici! Plačem danas nad ovim spasiteljima, čila se krv prolevala u ništa i koji su bili veliki glupi i suvišni pesnici.

Dalet. Plačem nad ponosom svojim. Sahranio sam ga u kriptu suludih poniznosti, samo da ne budem sam. fjrozmo je biti sam, ali ie to sveta i plodna groza, iz koje izvire spasonosmi prkos i čelična gordost. D,van ie bio moi osaniljieni ponos i smešna ie moja blizina k onima, kof: su od mee za vazda daleki. Bežim od sebe i plačem, da bi našao Opet Onog golcmog samca, iedincatog orijaša, pragospodskog Sebe.

He. Jao mene, što me rodi maika i što sam od krvi. mesa! Sramota me je toga tela, tih mišica i t;h kostiju, koji će trunuti kao gnoj korova. Zašto nisam apsolnutan i večan? Već od Života i smrti, od boga i davla? Nema kraia mome lelekanju nad budalastim kosmičkim zagonetkama. Ogavne su te vasionske navike: vreme, prostor, broj, uzrok, odnošai, sustav. Nije to duboka zbilia. Aij kako ću shvat:ti pravi ritam svemirskih dogadiaia?

Vav. Tužan sam i srdit nad običaiem razuma i ciljeva. Razum je laž, a cilievi su uobraženia. Ali ne mogu bez njih. Zaroblien sam u đavolskoi buturn:ci logike. Živimo i umiremo i verujemo, da sve to ima smisla i da to treba tako da bude. Slepi smo, ali nas econi mahniti i večni: zašto? A kad smo smalaksali i kad nas ie samleo silni mlinski kamen probleina, zastaiemo i mislimo, da. smo nešto naš!i. | umiremo blaženi, zaluđujući našu decu i unučad.

Zain, Treba kukati nad čoveštvom svojim, TEPIC IA RO očaj i laž. Gadimo se iluzija, a bez niih ne možemo. Sva ilačela vode do apsurda, ali mi neprestano gaidamo o načeLma. 1 pevamo umorne pesme, ma da smo izgubili vedrinu: bezmozgovnih i sretnih ptica. Šteta ie za našim zverstvom i šteta ie Za našim čoveštvom:· A mi se ipak ne možemo odreći DTOpovedi o tom, da ie takozvani Život neizrecivo lep i velik i vredan.

Het. Moji su bogovi mrtvorođeni, a ja ih ipak čuvam i tetošim u kolevci snova, verovania i posvećenja. Svi sn moji bogovi mrtvi, a ia sam idolopoklonik i pravoverilik svih krivoverja. U svakoj novoj ieresi vidim novo spasenie. la sam luđak religija i maniiah svih crkava i dogmi. Zakliniem se na paradokse i usklađujem nepremostive profivštine u sebi. Jao,

50

e ce ——4——