Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

za druvoca, nego rade za marod, za zajednicu. Na zemljištu Keren Kayemetha nema izrabliivania. Kao što KKL oduzimlic zemliu svakomu, koji hoće da opliieni tlo, da ga iscrpe prevclikim zahtievima ili nedovolinim radom, tako ic oduzimlic i onomu, koji bi da se bogati tudiom mukom, da upotrebliava icftin rad. Primcip ie Kerem Kayemetha: svakomu omoliko zemliišta, koliko može sam obradiivati i koliko mu dostaic za život. Ireba li mu ipak zbog bolesti ili u sezoni pomoći, eno mu bratske mobe, eno mu drugova u naselju ili braće u kvuci. Tisuće haluca dakle mogu da ostvare omu divnu biblijsku odredbu i tai zahtiev modernih nacionalnih ekonoma, da tlo ue smiic biti privatnom svojinom, nego mora pripadati narodu. (Jer privatna svojima vodi u selima do velikoga posieda, do osiromašenia seljaka, do iselienja ili u prekomorske krajevc, ili u gradski proletarijat. U gradovima privatna svojima tla uzrokuie nezdrave stanove u strašnim kućerinama, upotrcbi podrumskih i tavanskih rupa, sušicu i druze bolesti).

A druge tisuće? Moraiu da u gradovima budu izvrgnutc svim tim rdiavim posliedicama. Došli su iz idealizma, da grade domaju. A sad grade kućice i kućerine, cdic će sjutra plaćat! visoku stanarinu, cdie Će biti izloženi na milost i nemilost kućegzazdi. Njihova visoka stanarina (to niije teoriila, nego Hnažalost kruta zbilia iz Tel Aviva) uzrokom ie višim radnim nadnicama, nadnice povisiše cijenu robi, roba palestinskih Tabrika ne može i zbog toga konkurirati jačim industriiama, fabrike moraju da smanie produkciju ili da obustave rad — a radnici, naša braća haluci, moraiu da claduju.

"Tisuće haluca mogu da žive novim Životom, da stvaraju novu reliciju rada, koioi ie apostolom A. D. Gordon. Mogu da odbacuiu ili da prihvaćaijiu stare naše forme, ier u svakom slučaju u njihovim zajednicama struji nešta novo, novo gledanic na svijet, nova povezanost s prirodom, novo dictinisko DOUZdanie u Boga.

A druze tisuće? Miesto bogosluženia u prirodi, miesto pjevania s pticama, sred cviieća, moraju da idu na skupštine, da se klasno orcanizuiu za borbu protivu kapitalizma — ier to traže njihovi želuci, koii su ipak iači od idealizma.

Eto: tisuće haluca na tlu Keren Kayemetha mogu da grade zdravu narodnu budućnost, da stvaraiu iednovitu, Hnecrasparčanu narodnu zajednicu, da izvršuiu ideale cionizma.

A druze tisuće isto tako dobrih i požrtvovnih haluca mo raiu da protivu svoie volie počiniu borbu u samoi Žžidovsicoi zajednici Palestine, u samom komadićku Erec Jisraela.

I sad, kad sve to biva tamo, cdie se odlučujie židovska budućnost, (ier ona se ne će stvoriti ni u Saralevu ni u Vinkovcima. ni u Novom Sadu, ni u Karlovcu) kad su u pitanju svi ideali naši — može li sad biti sumnie o tom, da srce Židovske omladine, srce cionističke omladine mora da uzbu-

106