Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Nisim R. Alfandari: Jedan živol.

U nizu krivudavih uličica varoši N. izmedju ostalili malili cepenaka, bila jie i radnia Mike L.

"To je bio čovek već prilično zašao u godine, suv, Visok, ali sada teretom vodina poviien, navoratma lica, orlovska nosa, dubokih crnih očiiu, koie su bezizraznim pogledom tupo vclcdale preda se, i široka čela. Niegovo sc lice gubilo pod širokim obodom negda crnog šešira, ispod kojeza ic vitila samo miczova seda brada.

Mika L. je navek sedeo pred svoiom radnjom u isyeštalotmi odelu, pušeći iz svoie duge lule.

Ukočeno bi promatrao tamno-sivce kolutove dima kako se dižu u visinu, i samo bi ca iz toga sanjarenia trgao kakav kupac ili poznanik.

Tada bi se leno dizao, niegovo mršavo telo bi sc povilo kad bi prolazio ispod vratiiu, zatim bi, usluživ kupca, izašao i pušio dalie.

Kad bi ga kakav poznanik pozdravio, on ga ic gledao tupim pogledom i mahinalno klimuuo glavom, a zatim bi se opet zamislio.

Mika L. niie bio uvek takav. Nekad ic bio sretan, vrlo Sretall.

Dok mu ice bila živa žena Rašela, i dok ic bila s njim ilicgova kćerka Leia, bilo ie sasvim drugačiie.

Ah, kakav ice tad život bio! Mika L. bi se corko nasmešio, razvlačeći svoje suve, ispucale usne. Kako ie onda bilo! Kad bi se setio Rašele, suze bi mu zamaglile niegov pogled, i on bi tiho uzdaliunuo.

Seća se ioš dobro, kada je bio dete, i kada se igrao sa Pašelom, i kako iu ie u detiniskoi bezazlenosti pitao, a da i sam nije shvatio svoic reči: ·

— MRašela, voliš li me?

A ona cza ije tad upitala:

— Voliš? A što jie, to.P

— To jie: kad ti na mene misliš kad nisam s tobom.

— A zašto da mislim?

— Pa da mi budeš žena kad budemo veliki.

Ona cza ie tad duco zamišlieno posmatrala, dok miu 1 rekne:

— E sad znam! Volim te!

Ed

Docnije su se oni hladno razišli, kao da se nisu ni pozna– ON On ie otišao ı prestonicu, da uči školu, a ona ie ostala u N-u.

193