Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Jakov E. Kalderon, Travnik: Alelujski smiraj

Zvrndanie kola...

U crnim frakovima i visokim cilindrima nestrpliiwo čekaiu zadnji pratioci jednog ugaslog Života na melankoličnu svečanost. Malo pješačenja, pa će sve biti ko i priie. Nestaće one mramokorne šutnje, po ulicama odzvanjaće Dijani povici i smijeh, a on, Žak, već u mrzlu jesen biće tek eomilica praha. Niko se više ne će sjećati dječaka n kratkim hlačama. Zaboraviće i ma njegovo umiliato lice i na meko srce. Možda će se u duge zimske večeri koji od kliastih beskućnika spomenuti darežliive ruke, pa će zapaliti kakav ostatak Voščane svijeće, neka novi osuđenik pred strogim Sucem ima parče više istinskih dokaza svoje dietiniske nevinosti.

Sam, zapušten, bez roditelja, nepomično leži ı STUbo istesanom sanduku. Skromni izraz plemenitosti titra na potamnielim zienicama poluotvorenih očiju. Cini se, želio bi nešto prišapnuti prisutnim suzama Žena. Blijedo čelo iasno ocrtava čežnju za onim dievičanskim likom, što izbezumlieno čupa svilene kose. Ipak se našao Stvor, koji razumije niegovu samrtničku tugu. Osjeća prazninu, te liuto cvili ko maika nad mrtvim .čedancem:

___ Žače! Zar ćeš me ostaviti samu među tuđim liudima ? Sieti se naših zajedničkih igara! Voljeli smo se kao brat i sestra. Sad odlaziš zauvijek. Ko će mi onda pomagati da zaliievam karamfile u bašči? Ah, sve će propasti. Od neizmiernc žalosti za tobom poginuće i psić u rasklimanmoj kolibici i stara Tazgranata iabuka iza opustiele livade...

U sobi grcanje tronutih prijateliica.

Ne, Klarice! Ti nijesi sama. Mi smo s tobom.

— — => aleluija, aleluia...

Povorka stupa odmierenim korakom po kamenitom tlu.

Hazanov talet svečano visi niz izlizanu mantiiu. Korak, dva — i... duboka raka proždrliivo zia,a s kržliavih vrba pa·daju osušeni listići na vlažnu zemlju.

Posliednji zov aleluiskoz drhtania...

Tieskobna tišina.

Cilincanje zarđalih lopata uvlači u dušu strah.

— — — Orni irakovi i visoki cilindri vraćaiu se nešfo vedrijim licem, bezbrižnije prelaze preko blatnih uzvisina bez nadgrobnil ploča, a tamo na otrcanome plotu Začevoz dvorišta jedna nasloniena sjena s razbarušenom kosom zamišlieno Zuri u užareni kolut sunca pri zalazu.

-

266

jo, ba

+k_uh=3 di o