Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Marlin Buber: On i mi

(Odlomak iz članka o pedesetoj godišnjici Herzlovog rodenia.)

Dok ovo pišem, pada mi iznenada na um: sad bi doživio pedesetu godiliu.

Priie nijesam razumio kao u ovom času tu icdnostavnu i okrutnu činienicu, pred kciom srce staie i usta zanijeme.

Sad osiećam, kako ioš nikad mijesam osictio: da smo postali sirote.

Sad znam, kako ioš nikad niiesam znao, Što nam treba.

Ne ovaj ili onai program.

Ne ova ili ona metoda.

Ne ovai ili onai rad.

Samo veličina!

Putovi Teodora Herzla prema ciliu mogli su da ijt(ahii i stramDutice. Ali kad bi govorio o svojim putovima, drhtale su duše miliiuna od čežnie, od očekivamia, od sreće.

Od sreće zbog niega!

Od veličine, od veličine zbor niegzove veličine drhtala ie duša, niiema duša milijanma, bdiela, tepala, Živiela,

Samo iz takvogza života može da se rodi nov narod. za kojim čeznemo.

Čista snaca! Jednovitost! Veličina!

TD)aite da molimo udes za to iedno!

Herzl i balkanski vladari

(Iz Herzlovih dnevnika). 3. augusta 1896.

Posliie podne kod Newlinskoga.

On ie u Karlovim Varyma govorio i s kraliem Milanom o moioi stvari. Milan misli. da ne vidim teškoće, koje će činiti Francuska. Francuska traži svoj sirski protektorat i arapsko carstvo.

| Newlinski veli. da ie Milan dobio moju knjigu ioš ı Parizu od dr. Miličevića i da ie o nioi govorio mnogo s francuskimi političarima.

Newlinski le osim toga u Karlovim Varyma opet gZOVOTIO S knezom Ferdinandom „koji se iziasnio za šampiona moie ideie. Ferdinand misli — poput Bismarcka —, da Rim mora protežirati Čitavu stvaT.

* 3. marta 1896.

S. Waizenkorn, trecovac mamufakturnom robom u Zemun” u, piše mi, da su svi zemunski Židovi spremni iseliti. čim se osnuje Jewish Company.

338