Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ushif me bi pradmugzo potrajao, pobrinula se već sama priroda i obDdarila mas prilično men}ežnom kišom, koja uas je malo rashladila i sjetila na Činjemicu, da 'se i potrebe tijela treba da respektiraitu. Zato se mi brzo okanismo veličanja prirodnih liepota i dadosmo sc složno ma istraživamie sadržine maših uprtmiača. (i),

TRAKTAT O PREHRANI.

»Drugo ie idealizam, a drugo ie želudac«, »S praznim Želucemi ie teško idealizirafi«, »Sit čoviek ie najveći idealista«. Imajući na pameti ove i mjima slične sentence, mi smo, razumije se, posvetili prehrani mnogo brige. Budući da nas ie bilo iz svih kraieva i svakoiakih ukusa, i budući da smo svi bili iednako slabo pofkovani u kuhaniu, to su svaki dan druga dvojica upravliala ministarstvo za ishranu i prehranu. Ne ću da pričam potanko o iclima, kojima smo frebali, a koiima smo faktično umirivali želudac, jer se boilm prevelike zavisti onih prijatelia, koii nisu bili među mama Kkonačarima. No ipak iedno treba da se spomene, eda bi se sačuiiya'o DOtomstvu na ugled.

Poznata ie kuharska spretnost braće iz Bosne i mjiThbov profinieni ukus i okus. Znaiući to povierismo djedmoga dama kuhanie Samiiu i Cezaru. Upravo smo s nestrplieniem čekali čas, kađ će nas kuhari da pozovu k »zelenom stolu« i već smo unapred uživali, kako ćemo tai dan da se dobro pogostimo.

Sabrasmo se ma prvi zov kuhara. Držeći spremno šolie u THkama, kušali smo da odgonetnemo, Što ic Omo, ŠtO Su mam SDpTremili kuhari i što se sada pred nama vrlo zamamno crvenilo i Dušilo. Jedan ie tvrdio, da ie to varivo od bundeva, drugi, da ice Kkupus, treći, da ie ćoravi paprikaš, i tako ie svaki imao o tome svoie posebno mišlienie. Debata ie brzo bila prekinuta iziavom kuhara, da ie to iuha iliti čorba od paradaiza. I ako nam se ta »iuha od paradaiza« činila malo čudnom, mi pokorno pružismo svoje šolie i počesmo da gutamo ovu vanrednu iuhu. No kako meki od nas »uopće ne vole iuhe od paradaiza«, drugi »nemaiu apetita«, a treči se »čuvaju za drugo iclo«, to nam ie ova iuha u ciielosti ostala za našega momka Miloša, koji nam ie, uzgred budi rečeno, vazda bio na pomoć u svim našim nevoliama. Ovu smo iuhu iz osobitoga Doštovania nazvali »nebih-iuhom«. To znači, da se svaki »nebih«. nahranien ovom iuhom, smiesta pretvara u potpumoga, Dravogz i sretnog čovieka. Drugo su ielo bile »makarone na bosansku«. Iz razloza opreznosti Milan uze iednu makaronu, zagrize ic na iednom kraiu, načini čudnu griması i dade ostatak drugu do sebe. Ova makarona prošla ie nas osam gladnih konačara i ioš se Dreko polovice makarone vratilo u ruke odašiliača. Kako ie to bilo moguće, to ie naša konačarska taina. Glavno ie, da su i makarone, osim ove ijedne, ostale netakmute i dobile naziv »dales-ma-

403