Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

ARON DAVID GORDON: GOVOR O OBNOVI

Ovai je govor održan na svjetskoi konferenciji Hapoel lacaira i Ceire ciona u Pragu 20 marta 1920.

Ja moram da kažem istinu: osiećam da su mi ovaiput moji prijatelii zadali zadaću koja prelazi moje sile; ne zbog toga što nisam dobar govornik i jer imadem tremu, nego zbog toga, ier ie ono o čemu imam da Vam govorim prekomierno veliko, te se ne može riiečima izreći.

Ja i moji prijatelii izaslani smo doduše od Hapoel hacaira samo zato da ostvarimo ujedinjenje Hapoel hacaira i Ceire ciona. Ali zbog stvarnoga stania u EFrec Jisraelu i u diiaspori bila bi ta naša zadaća preuska; u širemu smislu ona znači da smo mi izaslani iz Palestine narodu da povežemo narod Jisraelov sa zemliom „Jisraelovom. Hapoel hacair s jedne strane i Ceire cion s druge strane samo su kraievi niti koia veže ı povezuic.

Mogu li ia riječima da izrazim što nam stamice stvari Dez Trileči i Samo kaže? Pa sve što smo mi o tom staniu pisali i govorili niie ništa prema onome Mo bismo ioš morali da kažemo!' Ali dolazimo u ime iednog stvaralaštva kakvog nikada niije bilo: u ime iedne stvari na koiu možemo samo da ukažemo, da samo uputimo: pred vama će zakliučati vrelo misli koje ioš nismo mislili, osjećajia koje još nismo proosietili, života koji ioš nismo živieli. Pođosmo u Palestinu da obnovimo narod i zemliu. Ali naivažniji ie narod. Obnova naroda prvofniia je od oslobodđenia zemlie. Sve su naše nade u prvom redu u narodu. Nama se neće pomoći tuđom snagom, ni tudom milostiniom. Milostinia ie naroda griieh. Niiledan narod ne smiie da prima svoie oslobođenje poput milosti i milostinie. Niegova snaga leži u niemu samome. Mi smo došli bez miJosti u Palestina pred 16 godina. Onda se nismo ni u snu nadali deklaracijama. Pouzdali smo se u svoie vlastite snage, u snagu naroda. Pa i danas ie bitna naša vlastita snaga, snaga naroda, volia naroda, niegova energila i niegova predanost. Erec Jisrael ie zemlia riaroda, a narod ie mora opet oživjeti, Obnoviti svoie pravo na tu zemliu radom, stvaraniem, ŽiVOtOm.

Ali naiteže je ovu iasnu misao oblikovati u moćni i neotklonjivi životni zahtiev. Misao da spas leži u samome narodu, u niegovoj volii, u niegovu radu, u niecovu stvaranju. Sve štogod smo dosada učinili, sav naš rad u Erec Jisraelu bila je samo priprava za tai čas, jačanie nas samih kako bismo Vam mogli obiasniti što od Vas zemlia traži i što od Vas traži ovai istoriski čas. Govorićemo s ove malene tribine ne samo Vama koji ste se ovdie sakupili nego čitavome narodu. Držim da ne pretierulem ako kažem da mi govorimo svima narodima. Nismo mi — već ie naša zemlia ona koja narodu govori; mi tek dođosmo da Vam poručimo poruku zemlie; i mi Vam velimo, čitavom narodu: Zemlia čeka na Vas; probudite se, dižite se, htiite, što valia htieti, činite što valia činiti. Daite nam našu vlastitu deklaraciiu, deklaraciiu naroda! Ako se narod ne probudi, ako on sam ne da deklaraciju — onda nikada ništa neće biti.

U ovome času kad mi pred očima lebdi čitava radikalna revolucija naše ·duše i našega života neobično mi ie teško govoriti o stvarima koie Žive u srcima svakoga pojedinoga nas, koie su plod rada našeg vlastitog života ali koje ne trebaiu da budu teme za govore. Mi moramo da od naroda trgovaca, pokućaraca, agenata i spekulanata da svorimo Živ, radni i stvaralački narod. A što mi činimo, što čine svi oni koji se kupe oko rada? Sve samo ne to, samo ne vrše rad prave obnove naroda. Ima među nama cionističkih agitatora svake ruke koji rade i druge privode radu. Ima među nama partija i trakciia

797