Hemija : za srednje škole

17

Халогенски деривати угљоводонични јесу зејтињаве течности, или су кристална тета; имају мирис пријатан; у води се не растварају, а у алкохолу су лако растворни. Ових једињења има много, но њихова важност само је теориска. Налазе честу примену при синтезама органских једињења. Навешћу два, која се употребљују у медицини.

Хлороформ СНО. Течност без боје пријатног мириса; кључа на 61%: раствара масти и смоле; опија јако, зато се употребљује у медицини. |

Јодоформ СНЈ, Жуто кристално тело шаФрановог мириса; топи се на 1199; јак је антисептик, с тога, се употребљује у хирургији. :

AJKOXO.4M.

Алкохоли су хидроксилни деривати угљоводоника, где је по један водонични атом заступљен хидроксилом ; н.пр.

CH,.OH, OH,.OH,.OH, OH,.OH,.OH,OH...O,„Hy, ОН

Сем тога код угљоводоника са више угљеничних атома, може се за два, три или више угљеничних атома везивати по један хидроксил; н. пр.

OH,(OH).OH,.OH, OH,(OH)|.CH(OH).OH,.OH w e. a.

и према томе разликујемо алкохоле у једнохидроксилне, двохидроксилне, трихидроксилне, и т. д.

Монохидроксилни алкохоли С,Н, ОН. Први осам хомологих алкохола ове врсте постају врењем шећера, а неки од доднијих чланова, налазе се у природи. Тако цетилалкохол састојак је китове мождане масти (спермацетиј, а церил- и мирицил-алкохол јесу састојци воска. Општа реакција за њихово добијање ово је:

ОН = кон = ко —+ CH,.OH

Хомологи ред ових алкохола видимо овде: