Hemija : za srednje škole

питати Ија

~

Сумпорна киселина. постаје из Су торе диоксида, кад га поред воде оксидишемо: | ~

50, „1 3,0 о —нао,

РАВНА оксидишућа тела могу да изврше ову оксида-цију, тако и сам ваздух оксидише водени раствор сумпорасте киселине у сумпорну киселину. Фабрике производе “сумпор-диоксид пржењем пирита или других сулФидних руда. Оксидацију врше азотном киселином, а процес ру-ководе у великим оловним собама.

Сумпорна киселина је густа течност без боје. п без мириса; густину има 1:85; кључа на 338% Са водом се "меша ослобађајући топлоту, јер према истој велико срод“ство има; с тога привлачи воду из ваздуха и одузима је. многим органским телима (; дрво, шећер и др.) угљенишући их, "Сумпорна киселина гради соли су лфате МНЗО, п М,50,, год којих сви су у води растворни, сем звемноалкалних и - оловног. 55 =

Употреба сумпорне киселине велика: је. Помоћу сумпорне киселине, као најјаче, производе се све остале ки-

-селине (сона, азотна, угљена и т.д.. Помоћу сумпорне.

киселине производе се многи сулфати (стипса, галица п "т. д.). И за многе друге цељи употребљује се сумпорна киселина.

Раствор сумпор-триокспда у сумпорној киселини зове

-се пушљива сумпорна UC.

Селем Зе=79 и Телур Те= 128.

Ова два елемента доста су ретки. Они су п у Фи-

"зичком и у хемиском погледу јако подобни сумпору, па

и њихова једињења веома су подобна међусобно.

ТУ. Азотова Фамилија. У ову Фамилију увршћују се:

-а) азот, фосфор, арсен, антимон, вигмут п бор и 6)ванад,

-нијоб и тантал. Међ елементима ове Фамилије опажа се