Ilustrovana ratna kronika
I
Стр. 258.
ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА
Св. 32.
Рањени српски јунаци под Једреном
Нигде виле чути ни видети. Кад је Шарац сагледао вилу, По три копља у висину скаче, По четири добра унапредак. Проговара Краљевићу Марко: „Где си саде, Равијојло вило, Где си саде, да од Бога нађеш!" »Ево мене, Краљевићу Марко!" Одговара Равијојла вила. »А давно се ми видили нисмо; Ни видили, нити смо зборили. Хвала богу, хвала великоме, Ево нам се Марко пробудио! У згодан се часак пробудио!" Проговара Краљевићу Марко : „Хвала теби, вил^ Равијојло, Хвала теби на добродошлици! Него казуј, посестримо мила, Што се тресе Урвина планина, Зашто звоне вилиндарска звона; Шта се руши, шта ли се то зида?" „Што ме питаш, Краљевићу Марко, Што ме питаш, право да ти кажем. . . Минуло је пет стотина лета, Од како је царство пропануло, Пропануло на пољу Косову.
Минуло је три стотине лета, Како нам се Марко ућутио, Ућутио дубок сан уснио." ,,Сан сам снив'о, вило посестримо", Проговара Краљевићу Марко, »Сан сам снив'о, ал' је тежак био, А и тежак а и крвав беше. У сану сам по крви газио, Слушао сам звекет од ланаца, Од ланаца и од букагија Слушао сам писак тужне раје. Устат хтедох, хтедох се пробудит'; Тврд сан беше, Марко с' не пробуди. Само једном — већ је давно било Замало се Марко не пробуди. Гром загрми на светога Саву, Муња сену, расветли крајину, И ја видех народ под оружјем. Видех, како раја гони Турке, Гони Турке па све на буљуке; И чух, раја како нешто кличе; Једну реч сам само разабрао; Чини ми се, зваше се слобода. Срце ми се тада разиграло, Пред пећином Шарац је вриштао, Дозивао господара свога, Ал сном тешким Марко је спавао. Казуј, вило, шта се догодило!" „Побратиме Краљевићу Марко, Има томе већ стотину лета, Кад гром грмну на светога Саву, Кад се раја диже на оружје, Када раја „слобода!" закликта. Србија се тада ослободи." Скида Марко са главе калпака, Па се крсти Краљевићу Марко. Проговара Краљевићу Марко: „Хвала богу, хвала великоме!" „Кад Србија слободна постаде" Говорила вила Равијојла „Узданица народна постаде К'о што пчеле матицу имаду, Тако раја Србију имаде; Србија је робљу узданица. Србија је земља од слободе, Слободу је на мачу добила, Сад са мачем слободу ће дати, Слободицу тој Србији Старој, Са мачем ће на Косово поћи, Са мачем ће на Косово доћи,