Ilustrovana ratna kronika

Стр. 312.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

нац, о који имају да се скршебугарска кљешта, која су већ у стезању. Ту се имало извршити о т с ецање бугарске четврте (штип ске) од треће (ћустендилске) војс к е. Командири свесни тога, шаљу одмах у напад три колоне против Бугара. На Ретким Буквама, па отуда до Царева врха и Леснова Бугарисусузбијени и претерани преко Злетовчице. У великим крвавим бојевима потискивани су све даље. Али ипак су се Бугари још др жали на Рајчанском Риду, где је било концентрисано осам пукова са артиљеријом. Рајчански Рид је најјаче утврђено природно утврђење. Шумадинци и Мо равци борили су се ту управолавовски и најпосле заузеше Рид. С п адомовепозиције решена је борба уМаћедонији. За читаво то време од пет дана Тимочани су се борили на југу тако, да се Бугари, иако су заузели Криволак, за пет дана нису могли помак нути ни за шест километара. Бугари ту и на десној обали Брегалнице нису могли савладати српски отпор. Поред свих напора Бугари нису могли освојити позиције на Б огословачком Брду. (Позиција, која брани пут од Штипа). За пет дана и ноћи снага српског отпора није малаксала, а кад су стигла појачања, бој се решава победом Срба, који коначно опет освајају Криволак. — Ово остаје за Србе једна од нај сјајкијих епизода из читаве борбе. А епизода је зато, што се није овде водила главна борба, него наБрегалници. Продирањем преко Криволака, Бугари су хтели да отворе пут својим комитским четама у Маћедонију, да ту учине покољ, изазову панику и присиле народни устанак иза леђа Срба. Иначе само место Криволак нема стратешке важности за решавање битке. (Свршиће се). УЗ НАШЕ СУ1ИКЕ Бектво бутарске војске, коју су Срби код Шшипа аотауно разбили. Јуна 17-ог 1913. године, Бугари су мучки напали српску војску у новоослобођеним српским крајевима, желећи те исте крајеве српске силом одузети. Али су наишли, на људе, јунаке, српске хероје, који су тај мучки нападај јуначки одбили, а те незванз насртљивце по заслузи казнили, да им је пресео апетит на' ; у ђу својину. — Мучки нападај тих бугарских пустолова не само да је одбијен, него су им војску Срби сасвим

разбили. Ево тих „Јунака" на слици, како беже безобзирце, а у том бегству чине разна зверства: пале села, убијају децу, жене и немоћне старце, а наиђу ли на рањење српске вој нике, који се не могу бранити, мећу их на муке, секу им уши, носеве и живе их пеку. На така зверегва нашила је српска војска, која их је гонила, те се згрозила на ова нечовештва. После пораза бугарских разбојника Срби су их многе заробили, са којима најчовечанскије поступају, а њихове рањенике, које су Србима оставили братски негују. Бугарима све то није доста, него и даље зверски над Србима се свете. Али им то ништа неће помоћи, јер ће морати погнути главу пред победоносном српском војском, која је већ на путу за С°Ф И ЈУЗаробљеним Турцима у бео1радском граду раздају јело. Силне заробљенике Турке, а сад и Бугаре, које су Срби у бојевима заробили, пренели су у Србију, где их и су више фино тимаре. Велика душа Србинова и у заробљеном душманину гледа човека, па тако са њим човечно и поступају. Турци не могуда се доста начуде овој душевности српској, не могу доста да се нахвале, како се лепо и човечно са њима поступа. У ропству своме добијају уредно храну, а добро су и смештени у чисте и простране одаје. Док су Турци и Бугари заробљене Србе метали на муке и мрцварили их, дотле Срби, те исте душмане хране и не гују. Па уз то још су и слободни, читав дан су на пољу, а ено онај чича стари војник трећег позива, сва је стража која их чува. По вароши у Београду, виде се ти турски заробљеници, како слободно шетају а дозвољено им је, да могу, ако хоће ићи и на посао да зараде коју пару. Код многих државних, варошких и приватних радова, виде се запослени и ови заробљеници, који уз лепу надницу зарађују доста пара. Заробљени турски официри иду по кафанама а многи су добиЈали и допуст, па су ишли својим домовима у Цариград и Турску, да обиђу своје породице. Том приликом су писали по турским листовима о племенитости и доброти српског народа, а нарочито и српске државе, која са њима тако човечно поступа. Па ипак има нељуди, који могу и смеју против српског народа такве лажи и нитковлуке изнашати, али шат им се то обије о главу. Срби јуришају на бушрске иозиције и освајају их. Код Штипа, Радовишта, Кочана, Кратова ина многим другим местима, Срби су Бугаре

сасвим разбили. Њихове армије су преполовљене, разјурене у планине а Срби их непрекидно гоне и уништују. Нарочито код Штипа била се огорчена борба између Срба и Бугара, која је трајала више дана. И ако су се Бугари упорно и зверски борили, нису могли одолети српским херојима, који су тим размаженим и насртљивим мучким нападачима добро наместили леђа. Тако Србин мора да се бори са неблагодарним Бугарима, којима је пре кратког времена ишао у помоћ и освојио му Једрене. Праведна српска ствар мора победити, а неблагодарни и насртљиви отимачи морају бити љуто кажњени. Српски јунаци одбијају бухарски мучки наиадај код Нњажевца. На свима линијама Бугари су подло и мучки напали српску војску, па су тако мучки упали и у Србију код Књажевца и Зајечара. У Књажевцу су на најсвирепији начин попалили многе зграде, поубијали многе жене децу и немоћне старце и већ су мислили да им је слава потпуна, али је и српска војска међутим стигла и љуто казнила те дивље пустолове и разбојнике ту „славну" бугарску војску. Јуначким јуришем Срби су истерали из Књажевца Бугаре и тако их страшно потукли, да су у дивљем бегству напустили српску земљу, али су страдали тако ужасно, да им на ум неће више падати, да покушају још кадгод, да чине оваке походе. Више бугарских пукова ту су сасвим уништени, да их је мало изнело живу главу. Маиа сриско-1рчко-бу1арско1 бојишша. Приказујемо овде преглед бојишта на којем се огорчено бију Срби, Грци и Бугари. Мучки нападаји »славне" бугарске војске на српске позиције свуда су одбијени, читави одреди бугарски су уништени, те их сада Срби и Грци гоне право на Софију, где ће им се као побеђенима диктовати услови мира. Бугари нису били задовољни оним, што им се на леп начин давало. Они хтедоше све, па су то и оружаном силом намеравали отети, али су били лоше среће — ј'ер се обично вели: „ко тражи веће, изгуби и оно из вреће".

Читајте интересантну књигу Краљеви1н Марно у балканском рату. Иста се добија код Свет. Ф. Огњановића у Новом Саду по цену од 50 пот.

Употреба клишеја законом забрањена

Штампа д. д. Браника Н. Сад.