Interesi srpstva. Knj 1 i 2

со [0] |

(изи боље трбух) мора да једе хлеба; па мора и да плаћа тај порез. Што је дакле у једној класи друштва више глава, то у толико и та класа више те порезе плаћа. Порез од земље износио је у буџету. 10,084.182 тал. Колико су од тог пореза платили они, који имају преко 1000 тал. прихода 2 (Ми знамо да смо само из милости мало пре прирачунали богатима и оне, чији је приход 500—1000 талира). Тих је богаташа било свега 222.085 душа. Они су платили, како рачун каже, 126.450 тад. а они, који имају мање од 1000 тал. прихода, платили су 9,958.550, еле непуних 10 милиона талира. Кад се једном зна, да је порез на земљу у ствари порез на жито- и кирије; кад се даље зна, да ако ико, то сиротиња и троши жито, и плаћа кирије, онда горња сума не може изненадити.

Шећер. Па зар и спротиња троши шећер Троши и код нас, а на западу много више. Још Адам Смит признаје да дуван, шећер и теј спадају у обичне, посведневне предмете за живот и“ код сиромаштије класе. У Пруској, Француској итд. у ошште на континенту, кафа замењује теј. Да чујете шта о томе вели Дитерици, бивши шеф статистичког бироа у Пруској : „ --- посредне порезе само су онда од хасне државној каси т. ј. доносе озбиљне притоде, ако се ударају на предмете, који се у ошште, од масе народа, троше.... Шећер, кафа и“ дуван доносе више од половине све улазне ђумручипе. То су предмети потрошње и сирољалинијиг класа. Кад би порез на предмете опште по"трошње појачали, било би бојати се, да се потрошња не умањи, свакојако тиме би се нарочито сиромашна класа оптеретила. Кад би се на нове, до сад слободне предмете потрошње, ударила трошарина (да би се приход државни увећао), опет би се морали изабрати предмети који се 7 опште троше, опет бп се дакле оптеретио сиромал. Увећање државних