Interesi srpstva. Knj 1 i 2

118

статовати , да је наше економско стање очајно, ништа лакше: изнаћи економске Пе таквог стања, ништа теже. _ Познати економско стање то је показати какво је оно и зашто је оно такво. О томе бп се могле читаве књиге писати. али на жалост у нас нико и не помишља да те књиге пише. Ми ћемо овде у неколико речи казати оно, што би се ољло у тим књигама писати — кад би ко хтео да их пише. Приступимо послу. =

У вњижици: „Наша скономна политика“ проФесор политичне економије у Великој школи лепо је описао данашње привредно стање Орбије; али није казао зашто је оно такво, ма да је-имао на-

меру да каже, и — већ био заустио. ЗА) оде БРИ =— вели он — привредно стање народа српеког у Шумадији једва ли је било од-

макло од оног но ТЕЕ привредног развитка, на коме га је напашће Тур рака у средњем веку затекло и зауставило. Маса је народа сточар и земљорадниг а само најмањи део његов, који по варошима живи, занима се запатским радовима, који се још од старина у земљи неговаху. Ма колико да је, у сравњењу са западним светом, саразмерно мало и нетавртених заната у земљи било, ипак их је било толико и таквих, да су могли послужити за основицу даљег развоја домаће индустрије српске. И што је још најважније, постојећа земаљска индустрија подмиривала је у главном незнатне индустриске потребе народа српског. Нешто од остатка још старе римске културе, нешто под упливом византиске и талијанске радиности средњега века, а по нешто и од принове н у источној индустрији, која је уз поплаву турску придошла, —- тег у вемљи је па прагу 19 века било прилично разноврсних и развијених грана домаће радипости. Поглавито две грапе земаљске инду стрије : ковништво п ткалаштво одликоваху се од свију осталих. Ковништво