Interesi srpstva. Knj 1 i 2

191

чија се главнина смањује, шта бива с њим2 Он постаје просјак.

Џетину стоке изгубили смо од године 1859 до 1866. А нолико ли смо је изгубпли од годпне 1866 до 1884 2!! Питање страшно !

Но можда циФре нису тачне! Зар вам и то пада на уме Ви се тешкате! 'ачне —- нетачне, узмите да су тачне: то је патриотскије. то опасност већом замишљате, то ћете се моћнијих средстава латити да је отклоните.

Но цифре одиста нису тачне: није петину већ више од петине изгубили смо. Само кад се узме апсолутни мањак стоке, онда изилази од прилике петина; узме ли се опадање стоке по њеној бројној сразмери према становништву, а тако о треба да се узме, онда смо изујбили више од једне трећине. Кад баш хоћете тачне цифре ево вам их!

Од 1859 — 1866 годике смањен је у Србији:

Апсолутно РЕЛАТИВНО НА 1000 ГЛАВА

оројјиковаш сан ~ па 2 оса с 220 о пожедин а а 8 7 овиња НИ 2 а 5 по Ова пити ни 90 виа пе и ас па Оена И И О не 430)

(Гласник. 1881. стр. 404),

Земља и стона, то је наша народна главнина. „Труге немамо. За седам година изгубили смо трећину једног дела те главнине. Да смо и Е 5 нашу могли продавати у Пешти и Штајнбруху, њу би продали. 7) Ми не постајемо само туђи 13лећари, ми постајело просјаци па свом рођеном отишту пре но што је туђин у Србију дошао. МИ ЋаД (0077 данас задруга пали у пуној својој снази била; и кад би наши занати, кад би наша домаћа

7) У осталом, да се земља прода, није нужно да се извози,