Interesi srpstva. Knj 1 i 2

[49

од државних установа“, као што рече краљевскопруски министар Финанције. Такав порески систем, не само дакле да ве одговара онако у опште некаквој „правичности“, већ просто основан је на погрешном. рачуну. а то је пешто =— много важније од „правичности“. Отвар је у овоме: неко (богаташш) има хасне од нечега (државне установе), али за ту хасну не даје он одговарајућу вредност. 'ТГо изилази на превару, и за то је — погрешан рачун. Кад дакле сиротиња и њени пријатељи захтевају да се државни терети правично распореде, не траже они ни чију милост, нити апелују па добро срце, већ — на ПИ Богати сталежи називљу то „шупљол теоријом,“ а спротињиу борби њеној за ту рачунску правду, као што видесмо, пе помажу ни краљеви, ни краљевски министри, против себичности богатих класа.

Протресивна пореза, за коју су дизали свога гласа и многи браниоци буржоазије, нарочито чувени Жан Батист (еј, има задатак да ту рачунску погрешку исправи: процент треба да расте. Ако приход од 500 дин. плаћа порезе 5 ју, приход од 1000 дин. платиће, на онај вишак преко 500 дииптра п. пр. 6'/,; приход од 2000 динара плаћаће, опет на онај вишак преко 1000, ТУ, итд. На тај плчин илућнији плаћаће од сироматнијев више, не само с тоља, што па више прихода (или имања)

плаћа, већ што п. гаћа у све јамил процентима. посла дакле пропресује, јаче или слабије, како усвојите, а комбинације прогресивне порезе небројене су.

Исправљајући ону погрешку, прогресивна пореза доноси многе хасне, не само данашњом пореском системом неправично оптерећеној сиротињи, но и целом друштву. Она утврђује веру код народа у правичност поделе државних терета, дакле морално тасни држави и државној идеји; она тасни

| |

при утатЕ + ај =

ЕЈ

==

Ди

_ АШ