Istočnik

ДУХОВНИ ЧАСОПИС ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НЛРОДЛ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Год. ХП. Сарајево, 15. маја 1898. Вр. 9. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕПТТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДНИК. ТЕОДОР ЈУНГИЋ, ПРОТОЈЕРЕЈ.

Младост Исусова и васпитање. Из дједа П. Дидона: Иеус Христос. (Наотавак.) Млади Израиљћанин допуњаваше своје васпитање у синагози. Од времена Јездре имађаше синагогу свако село. То бјеше често само проста соба, без украса и без особита обиљежја, окренута према светом Салему. У шкрињи, коју за спомен на јерусалимски храм покриваше завјеса свијетле боје, лежаше тора, закон. Пред свитком пергамента, на коме бјеше закон написан, гори непрестано свјетиљка, налик на оне у нашим црквама. У сред собе има предикаоница, са које седам чатаца три пута у недјељи, — у суботу, понедјељак и четвртак, читају одређена мјеста из закона и један одломак из пророка. По том чтец на арамејском језику тумачи прочитане стихове, а старјешина или онај, кога он одреди, говори отпусни благослов; народ устаје на ноге и окренут далекоме храму гласно одговара „Амин". На клупама, постављеним рогозом или јастуцима, који се пружаху дуж зида, а и око предикаонице, сједе присутни огрнути у „Талет", који на крају има^аше ките, и тихо се моле, покрећући главу и груди извјесном правилношћу. Жене су одијељене од људи. Често стоје на вратима, држећи на рукама малу дјецу, и у тишини прате молитву скупљенога друштва.