Istočnik

источник

Стр. Зб

међусобни одношај твари ушљед проклетства, које је на земљи због гријеха човјечјег. У каснијим периодима времена и у садање доба човјек само све више умножава дуг свој тварима. Сам грјешан, он мучи и себе и ближње и тиран је над безгдаснима. Без икаква сажалења тријеби и уништава корисне животиње, ћудљиво и неопрезно земљу опустошава исисавајући јој сву снагу њену, а тиме умањава на њој биље. Па су и дјеца већ тим разбојничким духом заражена, јер руше и разоравају гнијезда птичија, муче инсекте и животиње домаће. А човјек по некад чак тако далеко иде, да недужно живинче учесником свога гријеха ствара, као што то бива у ратовима, при крађп и при лову. Ако живинче и не зна и не појми јасно човјечје безакоње, ипак оно уздише и пати под игом неправде и насиља господара свога. Та оно је безгласно створење! Но ипак бјеше случај један, када је Господ дао магарици једној моћ говора. Па шта је тада рекла животиња ова господару своме? Корила га је због злоставл>ања и мучења његова: шта сам ши учипила, те ме бијеш ввЛ треЛи пут? Нијесам ли твоја магарица? Јашеги ме од како сам шстала твоја до данас (Вројеви ХХГ1., '28, 30). У будућности очекује твар с надом онај тренутак, када ће јој синути сунце среће и слободе. То је веома важна истина, јар значи, да ће наш Искупител. искупити заједно с људством сваку твар под небом (Колош. I., 23), значи, да је наше Еван^еље, Еванђеље сваке твари, сваког створења (Марк. XVI., 15), да је наша нада на избављење, нада читаве васељене. Свака ствар и створење велича и слави Господа, који се јавио. 1 ) Могу рећи неки, да је очекивање ижрокешд гкшичгк. Еожји 1( г к . у створења тамно бесвјесно чувство, но то зиачај очекивања ни мало не умањава. Пснхологија н самопознање свједоче нам, да се и код човјека важнији душевни процеси бесвјесно свршују и бивају. Осим тога очекивање царства правде и у човјечјој самосвијести нема увијек облик и форму правшшог појма, који је сагласан с ријечима Вожјим. Једни, уздишући и тужећи, очекују да се ослободе спољашњих политичких и социјално-економских промјена у опћем животу, т. ј падају у исту ону несретну погрјешку Израјилћана пред доласком Месије. Други опет траже, да се измијене одношаји у погледу њихове личности, њихових ближих и потомства њихова. Траже потпуну слободу за онстанак свој, те тиме у мјесто слободе, још више постају *) ткдрк когп^кттг та Тлклишго (а " — прва молитва при оовећењу воде у св. тајни крштења.