Istočnik, Oct 31, 1899, page 3

Бр. 20

ИСТОЧНИК

Стр. 307

но да ли то учинише за новац или џабе, ништа се не види из односног (3) записа. Не зна се, на колики је број калу^ера и монаха био, који су из Гомионице у Пакру дошли. Трага сам нашао само о тројици и то: о поменутом већ игуману Пахомију 1 ) (Кнежевићу), Гаврилу (Давидовићу) и Антонију (Бабићу); али сва је прилика, да их је морало бити више. Послијо смрти игумана Пахомија поставио је пакрачки владика Нићифор Стефаиовић Гаврила 2 ) Давидовића за игумана, а послије га је владика Софроније и за архимандрита пакранског произвео. Још за читаво 30 годииа готово врбовали су калуђери пакрански себи подмладак калу|>ерски из Восне. Тако се знаде за Саву Бореновића из Лијевча, Јова Кузмановића из Моштаннце и Јелиснја Гавриловнћа из села Блатпка, а потоњи Србин Босанац, који је пострижен у Пакру, бјеше неки Исаија Миливојевић из села Гата у Бијаћкој Крајини. По историју ман. Гомионице главно је овдје, да се по горе исписацим записницима као факат спомене, да је у г. 1737. или у 1738. г. од Турака био опљачкан и попаљен, док су му калуђери морали потражити уточиште у Пакри и ту се стално смјестити. II. Заиис, на ком је пошиисан као свједок херцеговачки мишроиолиш, Нектаријв. Запис овај налази се на првом мјесту ове пакранске кронике — како сам је ја назвао. И њу је владика Софроније са засебнога листа дао овдје преписати, и вјерност преписа својим власторучним иотписом и печатом утврдио. Да не приводим овдје цијелога овога записа ради ду-љине његове, споменућу, о чему је у њему говор. Ту се спомиње, кагсо је под коиац XVII. вијека доселио у Пакру моравски мптрополнт Григорије, ту себи поред старе црквице ћелију подигао, па за тим и цркву обновио, и како је ту цркву Петроније Љубибратић тадањи владика пакрачки у присуству мнох^обројног свештенства и народа дана 26. септембра 1697. освештао. и како је том приликом поменутог митрополита за пакранског игумана, а подједно за општег духовника свештеннчког и народног поставио. При слави освећења цркве ове присуствовао је и митрополит херцеговачки Нектарије, који јо такођер потписан на том змпису и то овако: Њктдрт Зотокич по/1 = ©рцеговач: ЖитрополТтт*. Потпис Нектаријев за нас је важан, јер из њега дознајемо за презиме Нектаријево: Зотовић, о чему у шематизму митрополије хер1 ) Пахомије је умро у Пакри 31. марта 1738. г. Сахрањен је код капеле св. Николе у Накри. Кад је умро бијаше му 85 година. 2 ) Гаврило ]е умро у Пакри 2. децембра 1755. г. и при св Николајевској капели сахрањен. Данас се његов надгробни крст налази с 1ужне стране цркве Бијелске. Госп. игуман пакрански Јосиф Ачић вели ми, да је ту и његово тијело. Кад је пренијето не зна се. —- Умро је у старости од 65 годнпа.