Istočnik

Вр. 23

ИСТОЧ1П1К

Стр 3 75

Зпак обп г шс иамети јест да се о свему просуЗ^ује, тпто се видп т.једесним очима, и она се не може вијнути да просуђује и о ономе, што се не види. Обпчна памет замишља Бога по скојој сдици, и држи, да вјечност носи биљег пролазности. Распло|>авање и брак јесу, закон земпи; дакле, овако мисли страствен човјек да се распло^авање и брак и на небу обдржава. Никако! Вјечност је по слици Вожјој. Праведници ослобођени од тјелесности познаваће само законе духа, и сама тјелеса њихова ослободи ће се животињских страсти, и бике свјетла и слободна као дух. Тешкоћа, коју доносе Садукејци без икаквог је темеља. Она је од њихових лажних идеја. Еолико још у напријед ишчезну бесмислица и супротности, кад се научи просуђивати ствари не више по нашим тјесногрудим системама, него по јасно свјетлећој науци Господњој. Да би противницима дао поуку, која се осиива на Писму, јер се они ослонише на Писмо, и ако га нијесу разумјели, Он настави: „Ви поричете ускрснуће, али Мојсије учи да мртви ускршавају. Или, није ли Бог, Господ, у пламеној купнни рекао: Ја сам Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. Бог није Бог мртвих него живих. Сви живе у њему". ГПто је Бог створио то Он и чува. Облици се мијењају а битност остаје. Разумног бића може нестати са земље, може оно промијенити свој облик, алп оно живи у осветљивој правичности, или награ^ено у љубави Божјој, у узвишавању, или у мирној подложности, несрећно или срећпо, у мраку или свјетлости. Мудрост Исусова славила је опет побједу. Слушаоци занијети Његовим ријечима гласно одобраваху Неколико књижника, радосни да су Садукејци постиђени и осрамоћени рекоше Господу: „Учитељу, добро си казао". Један од њих — књижевник, који је чуо питање Садукејаца, а и одговор, приближи се Исусу и упита, која је прва заповијед. ГГрва од свију заповиједи, одговори Исус, јест ова: Чуј, Израиљу, Јехова, твој Бог јест једини Бог. И ти требаш Господа, Свога Вога љубити свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, и свом снагом својом. И друга је заповијед као и ова: „Љуби ближњега свога као самог себе". Већих заповиједи нема од ових двију. Књижевник му рече: „Добро, учптељу, право си казао. Јехова је једини Бог, и нема другога осим ЕБега; и треба га љубити свим срцем својим, и свим умом својим, и свом душом својом, и свом снагом. И љубити свога ближњега као самог себе;' веће је од свију жртава". То је чисти израз Јудејства, како је учио мудри Хилел. Љубав је већа од жртвовања. То је велико учење пророка, које не признаваху присталице једностраних спољашних обреда.