Istočnik

Вр. 1 И 2 ИСТОЧНИК Стр 11

догађа не нначе, већ по одредби Божјој, по Шеговом милоерл,ном про мишљању о нама, да без Његове свете воље ни птичица не гино, ни длака с главе не спада; да се све збива по непромјенљивим законима правде и доброте Божје, премда ми и не можемо увијек постићи те дивне законе вЈечне правде и премудрога иилосрђа Вожјега према нама грјешницима ... Помисли: је ли могуће допустити, да би Господ Бог установио такав нелијеп закон: да бн сваки, који би срео служитеља благодати Његове, неизоставно био несретан?!... Та ти ћеш сам одбацити таково што, ти би први назвао то богухулством. Па сад реци: за што, како, по чему ти то мислиш, као да ће ти сусрет са свештеником Божјим донијети напаст? Разјасни себи то: како се може измирити сујевјерје с твојом вјером у промисао Божји? Како то може бити, да би служитељ Вожји једним сусретајем донио ти несрећу ? Сигурно, ти и сам не знаш: како и откуда је узето то гадно сујевјерје; за то послушај, ја ћу ти то разјаснити. Господ је предао свештеницима Вожјим старање за нашу душу, а непрнјатељу рода човјечјега требало је ма како посијати раздор нзмеђ)? пастира и пастве, потребно је бнло томе вуку, да одлучи овце од пастира, — а о томе се он постарао још онда, кад се хришћанство тек почело ширити ме^у људима; кад су се свуда јављали проповједници св. вјере православне и као св. анђели Божји разгонили мрак заблуда незнабошких ... Незнабошки жречеви и други окорјели незнабогаци, заиста, нијесу могли равнодушно гледати св. проповједнике вјере Христове; гдје је било могуће, тамо су их гонили, мучили и смрти предавали; а гдје није било могуће ово чиаити, тамо су их гонили презиром, подсмијехом и пљувањем; њихова гордост није ич допуштала да се упуштају у препирке с учитељима нове вјере, а уз то су неки између њих, који су били разумнијн, добро знали, да се у тим препиркама не би могли одржати проти истини Христовој; па су ево измислили, по упутсву ђаволском, да предаду у аманет својим пошљедоватељима, незнабошцима, као што су и сами, мудро, као што они веле, правило: отпљунути код сваког сусретаја са хришћанским свештеником, само зл то, што им сусретај тај не обећаје ништа добра, оспм стида и срамоте пред својима, ако бп свештеник Божји стао вријеђати њихову неправу вјеру. .. Знаш ли сад, љубезни брате, чијих се ријечи и савјета држиш? Ето, то је управ лукавство непријатеља рода човјечјега, самога сатане — па како да ти, син цркве православне, не можеш тога схватити ни појмити? А знаш ли ти, да можда тај нсти свештеник, с којим си се онај час сусрео, носи на прсима својима најсветије тајне Христове — пречнсто тијело и најсветију крв