Istočnik

Благочестива браћо Орби! Биће томе преко три стотине године, како двије српске обитељи: Кадијеви^и и КнсжиРм од тешкога зулума турскога из земл.е Херцега Стефана нрибјегоше к мору на обалу и настанише се у данашњем сеоцу Кременој (Славно), парохије и полит. котара Метковићког. Од некадашњијех двију фамнлија намножило их се је до данас осамнајест , која броје скупа стотину душа. Наравно данас би — кроз онолику дугу низ година — ту морало бити веома много више и домова и чељади да нијесу читаве породице за врвјеме мљетачке републике силом приморане биле преврнути свету своју прађедовску вјеру православну. И ово, чудом Божјим сачувано, малено општество. осамљено, а са свију страна опкољено иновјерцима, великијем трудом, напорима и жртвама, а највише милостињом побожнијех православнијех Срба, саградило је године 1866. на једном брежуљку крај мора валовитога скромну богомољу — црквицу, која — свијетлећи јеванђелском истином — казује путнику поморцу, као и према себи на полуострову Пељешцу некад православнијем а данас римокат-црквама, да у овијем крајевима није још угушено св. Православље, већ да још живи у пркос свима напорима и свој тиранији противника својијех. Али у оној св. богомољи, коју издржавају оно 18. сиромашнијех породица оскудјевају св. иконе, св. одежде, црквени сасуди и др. — На цркви тој нема ни мило звучнијех звона, која би са брежул.ка онога по морској пучини свечано оглашавала службу Божју и подсјећавала вновјерне наоколо на пређашњу њихову прађедовску св. вјеру, те их умилнијем звуцима позивала на покајање и на обраћење. С тога обраћа се овај српски православни народ на благочестиву браћу Србе из свију крајева врућом молбом, да дарежљиву руку своју пруже и мплостињом прппомогну браћу своју но вјери и по крви, да узмогну прибавити за црквицу своју звона и остале нужне црквене ствари. Надом, да ће милостива десница добротворнијех Срба у овој големој нужди бити обилата милостињом, потписано црквено туторство у име онијех стотину душа прав. Срба села Сливна остаје на томе у напријед захвално и обећаје, да ће имена дарежљивијех приложника вјечпто занисати у књигу добротвора овога Божјега храма и јавно их кроз српске листове огласити. Новац треба упутити на срп. прав. црквено туторство у МетковиЛ (Далмација) Кремена (Сливно) код Метковића, маја 1900. благајник: предсједник; парох: Мих Кадијевић. Лука Кадијевић. Љубо Влачић.