Istočnik

Сгр 232

чину, павукоше на њега маитију, дадоше му име Пимеи, и, запалившн свијећу, рекоше: ,.иека се ие гаси та свијећа четрдесет дана и четрдесет ноћи". За тим одоше оки у цркну, а косе постриженика узеше собом у мараму и положише на гроб светога Теодосија. А браћа, у с) ; сједним ћелијама, чуше звуке пјепија и пробудише све око себе Мислећи, да игуман с неколико браће постриже Пимена, или да је тај болесник умро, уђоше сви скупа у ћелију, гдје је он лежао, и иађоше све, гдје спавају: и оца и матер и слуге. Пробудише их, приђоше к блаженому, н сви се чудом зачудише, кад га видјеше весела и расположена, обучена у монншку хаљину. И заииташе га: „Ко га постриже?'' — Вони одговори: „Ја мислим да је дошао игуман с браћом; они узеше косе и пођоше у цркву." Чувши то, пођоше ииоци у цркву и на|оше ју затворену. Пробудпше звонаре и запиташе их: није ли ко год улазио у цркву поелије повечерње ? Они одговорише да није нико улазио, и да су кључеви у економа. Узеше кључе и одоше у цркву. И спазише на гробу Теодосија у марами косе Пименове. Све то јавише игуману, стадоше тражити, ко је постригао блаженох^а и не нафоше. И схватише сви, да је то био промисао Божји одозго, тим више, што је и свијећа, тсоја би тек једаи дан измогла да гори, горила четрдесет дана и чегрдесет ноћи и нпје изгорјела. И с тога не хтједоше извршати над Пименом чин пострижења већ му рекоше: ,.Доста је теби, брате Пимене, дара Вожја и дато теби име." И много је година остао блажени Пимен у тој тешкој болести. Послужитељи његови гадише се над њим, и више пута, по два и по три дапа, остављаху га без јела и пића. Он је све радосно трпио, и за све је благодарио Богу.' 1 — Један други болесник допесен је био у манастир и пострижен. А иноци, који су постављени да послужују болеснике, узеше га и однијеше у собу к Пимену, да обојицу служе уједно. Али како су били немарни у тој служби, они се и не сјећаху боних, који осјећаху страшну же^у. Најпослије рече Пимен своме другу — болнику: „Такав смрад иде од нас, да се слуге гаде од нас. Ако Господ подигне тебе, би ли могао ти узети на себе ту службу ?•• Овај обећа блаженому да ће до смрти своје служити болеснике најусрдније. Тада му Пимен рече: „Ево Господ скида с тебе болест твоју. Сад, кад си оздравио, испуни објет свој и служи мене и мени слнчне. А на оне, који не маре за ту службу, Господ ће пустити тешку болест, да се могу спасти, претрпивши таку казну." И онога часа устаде бони и стаде му служити. На немарне и на оне, који не хтједоше служити боне, до^е по ријечи блаженога болест. Један пут брат, што се исцијели од болести, стаде се гадити због смрада, којп долажаше од Пимена, уклони се од блаженога и остави